0
Dok Ukrajina sa jedne strane optužuje Rusiju za gomilanje vojske na njenim granicama, Zapad je sa druge strane sve podeljeniji po pitanju mogućih osuda i sankcija prema Rusiji ako dođe do sukoba. Amerika, Velika Britanija i baltičke zemlje šalju oružje Ukrajini, ali Nemačka se drži po strani i trudi se da zauzme što neutralniji stav. Odgovor za takvo ponašanje bi mogao da bude ruski gas koji je preko potreban kako Berlinu tako i ostatku Evrope. To je i glavni adut Vladimira Putina kojim bi mogao da pokaže da Evropu drži praktično u šaci.
PROČITAJTE JOŠ:
U Evropi već postoji energetska kriza, čak evropski kontinent trenutno ima rekordno najniži nivo uskladištenih zaliha prirodnog gasa za ovo doba godine.
Prema međunarodnoj agenciji za energetiku, Rusija je smanjila izvoz gasa u Evropu tokom četvrtog kvartala prošle godine u poređenju sa 2020. godinom, uprkos višim cenema u 2021. godini.
Ipak, Rusija ostaje najveći dobavljač gasa za Evropu – čak 46 odsto evropskog gasa dolazi iz te zemlje. Kada se uporedi koliko druge zemlje isporučuju gasa EU, jasno je da je zašto Putin gas koristi kao oružje.
U EU iz Norveške stiže 20 odsto gasa, dok iz Katara stiže pet odsto. Više od 75 odsto gasa koji se koristri u Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Bugarskoj i Rumuniji je iz Rusije. Takođe, od 50 do 75 odsto gasa koji koristi Nemačka, Švedska, Poljska i Litvanija potiče iz Rusije. U Francuskoj i Italiji ta razmera je nešto manja – 25 do 50 odsto, dok Španija i Portugal imaju 25 odsto ruskog gasa, pokazuju podaci Eurostata.
Više cene gasa
Rastuće tenzije između Rusije i Ukrajine bacile su senku na energetska tržišta, a neizvesnost bi mogla da znači produženi period visokih cena gasa za Evropu, kažu analitičari.
Ako kriza eskalira, cene gasa u Evropi – koje su prošle godine skočile na maksimum – mogle bi dodatno da porastu, upozorila je istraživačka kompanija Kapital Ekonomiks.
„Kada bi se uvele sankcije na ruski izvoz energenata ili bi Rusija koristila izvoz gasa kao instrument poluge, evropske cene gasa bi verovatno porasle“, rekao je Vilijam Džekson, glavni ekonomista za tržišta u razvoju.
Istakao je da su neke zemlje veoma zavisne o ruskog gasa, posebno u istočnoj Evropi, pa bi zbog toga mogle da budu prinuđene da racionalizuju snagu.
Šta ako Rusija „zavrne“ gas?
Isto tako, pored većih cena gasa, jedna od mogućih opcija jeste da bi kriza i invaziju u Ukrajini mogla da utiče na Rusi obustave isporuku gasa u evropske zemlje.
To bi dovelo do toga da Evropljani krenu da se greju na struju, što bi dovelo do milionskih troškova za električnu energiju, ali i moguće restrikcije struje.
Prema pisanju CNN, kao izveštajima Blumbrga i Fajnenšel tajmsa, administarcija Džoa Bajdena pretražuje svet u potrazi za kompanijama i državama koje bi mogle da isporuče Evropi gas u slučaju ovakvih nestašica.
Nemačka „zavisna“ od ruskog gasa
Nemačka već dugo posmatra Rusiju kao svog pouzdanog dobavljača prirodnog gasa, uprkos razlikama u politici. Samim tim, to je ključna zemlja na koju treba obratiti pažnju, obzirom na njenu ranjivost na poremećaje u snabdevanju.
Nemačka takođe važi za najvećeg kupca ruskog gasa na svetu. Prema Eurostatu, Nemačka uvozi više od polovine svog gasa iz Rusije, u poređenju sa prosekom od oko 40 odsto za EU.
„Odluka da se istovremeno ukine nuklearna enegija i ugalj, ostavila je Nemačku potpuno zavisnom od ruskog gasa“, rekao je Gustav Gresel, viši saradnik za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose.
Zvaničnici u vladi kancelara Olafa Šolca, rekli su da će zaustaviti gasovod Severni tok 2 u slučaju ruske invazije. Međutim, Šolc se nije javno obavezao na to, uprkos pozivima Vašingtona i drugih saveznika.
Većina isporuke ruskog gasa u Evropu ide kroz gasovode preko Ukrajine, od kojih neki datiraju još iz sovjetskih vremena. Sposobnost da ih zameni direktnim izvozom gasa u Nemačku preko novog gasovoda Severni tok 2, mogla bi da omogići Rusiji da vodi rat protiv Ukrajine bez brige o pitanjima tranzita.
Gasprom kontroliše nekoliko skladišta gasa širom Nemačke, koji su među najvećim objektima u Evropi.
„Ako dođe do ruske vojne invazije, to će biti primer stepena do kojeg zavisimo od ruskog gasa i koliko smo spremni da ga koristimo kao političko oružje“ rekao je Konstanc Štencelmular, viši saradnik istraživačkog centra Brukings.
BONUS VIDEO: Ukrajinci u rovovima čekaju ishod pregovora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
