Ovo su prvi detalji novih sankcija Evropske unije Rusiji kojima je zahvaćena i Srbija

Evropska unija je pristala da uvede novi krug sankcija protiv Rusije, uz pretnju da će uvesti dodatne mere ukoliko ta zemlja nastavi da odbija predlog o bezuslovnom 30-dnevnom prekidu vatre, koji su iznela Bela kuća i "Koalicija voljnih".

Ovaj snažan diplomatski potez dolazi u trenutku kada predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izaziva ruskog predsednika Vladimira Putina da pristane na direktne mirovne pregovore u Turskoj – format koji podržava i Donald Tramp. Kremlj, međutim, do sada nije potvrdio da li će Putin zaista otputovati u Istanbul.

„Verujem da, ako Putin ne dođe i nastavi da se igra, to je konačan dokaz da ne želi da okonča rat“, poručio je Zelenski.

Prethodno je EU postavila ultimatum Rusiji da će joj uvesti nove sankcije ako ne bude napretka u pregovorima sa Ukrajinom.

Šta obuhvata novi paket?

Najnoviji paket sankcija, 17. po redu od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, naročito se fokusira na takozvanu „flotu u senci“ – mrežu starih, neosiguranih tankera koje Rusija koristi kako bi zaobišla sankcije na izvoz nafte. Ove brodove karakterišu manipulacije transponderima (isključivanje uređaja za praćenje), lažni podaci o lokaciji i transferi nafte sa broda na brod kako bi se prikrilo poreklo robe.

Do sada je EU već sankcionisala 153 takva tankera, zabranivši im pristup lukama i uslugama EU. Novi paket dodaje još 189 plovila, čime se ukupan broj sankcionisanih tankera iz ruske „flote u senci“ penje na preko 350, piše Fajnenšel tajms.

Sankcije za kompanije i pojedince

Pored sankcija za tankere, na crnu listu su stavljeni i 75 pojedinaca i kompanija koje su povezane sa ruskom vojnom industrijom. Među njima su i firme iz trećih zemalja za koje se sumnja da pomažu Rusiji u zaobilaženju sankcija, isporukom tzv. „dual-use“ robe – proizvoda koji mogu imati civilnu i vojnu upotrebu.

Sedamnaesti paket sankcija cilja na više od 20 novih kompanija za koje se smatra da pomažu Rusiji da izbegne sankcije, saopštili su zvaničnici. Oko desetak tih firmi nalazi se u trećim zemljama, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Tursku, Srbiju, Vijetnam i Uzbekistan. Ovo bi bio prvi put da je neka vijetnamska kompanija sankcionisana od strane Brisela zbog pomaganja Kremlju.

Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, oštro je kritikovana od strane Brisela i brojnih država članica zbog odbijanja da se uskladi sa evropskim sankcijama protiv Rusije.

Hemijska ograničenja i energenti

Novi paket takođe zabranjuje izvoz hemikalija koje se mogu koristiti u proizvodnji raketa. EU uvodi i nove restrikcije na komponente za mašinsku obradu i druge tehnologije koje bi mogle doprineti ruskom vojnom kapacitetu.

Takođe, produženo je izuzeće za isporuke iz ruskog energetskog projekta Sahalin-2 – ključnog izvora nafte i gasa za Japan – sve do juna 2026. godine.

Značajno je da Mađarska, poznata po blokiranju i usporavanju evropskih mera protiv Rusije, nije uložila veto na ovaj paket, uprkos prethodnim pretnjama. Diplomate su primetile da su se razgovori među članicama odvijali bez većih kontroverzi, što može ukazivati na pažljivo izbalansiran sadržaj ovog paketa i njegovu ograničenu političku oštrinu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je: „Ovaj rat mora da se završi. Nastavićemo da održavamo visok nivo pritiska.“

Ultimatum Evrope

Dok je 17. paket sankcija gotovo završen, Brisel već razmatra naredne korake.

Zbog izostanka napretka na diplomatskom planu, širom Evrope sve su glasniji pozivi za pojačavanje ekonomskog pritiska na Rusiju kako bi se predsednik Putin primorao da prihvati prekid vatre. Kremlj, međutim, do sada nije pokazao nikakvu spremnost da se uključi u ovaj predlog.

„Možemo potvrditi da, u odsustvu prekida vatre, zaista razmatramo uvođenje dodatnih sankcija“, izjavio je portparol Evropske komisije u utorak.

U obraćanju javnosti kasno uveče, francuski predsednik Emanuel Makron eksplicitno je naveo ruske finansijske usluge, naftu i gas kao potencijalne mete novih mera, u koordinaciji sa Vašingtonom.

Cilj Evrope, rekao je Makron, jeste da se „postigne tridesetodnevni prekid vatre na kopnu, u vazduhu i na moru, kako bi se otvorio prostor za razgovor o teritorijama i bezbednosnim garancijama.“

Međutim, svaki novi plan, posebno ako bude oštriji, suočiće se sa otporom Mađarske.

Iako je Budimpešta na kraju popustila i pristala da produži važeće sankcije, Brisel je ostao uzdrman trkom s vremenom i sada razmatra alternativne metode kako bi se zaobišli mogući vetoi i osigurao opstanak sveobuhvatnog režima sankcija.

„Razmatramo sve opcije“, izjavio je u utorak komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis.

„To su teški razgovori, ali do sada smo uspeli da se dogovorimo o velikom broju paketa sankcija kroz proceduru jednoglasnosti. Zbog toga moramo imati sve alate i sve mogućnosti na stolu.“

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro potvrdio je da je EU spremna i na novi talas još masivnijih sankcija, posebno u energetskom i bankarskom sektoru, ukoliko Rusija odbije mirovni predlog koji podržavaju SAD i druge zapadne sile.

„Pripremamo moćne i masivne sankcije ako Putin ne prihvati prekid vatre,“ rekao je Baro.

Odgovor Putina

Lider Kremlja Vladimir Putin oštro je kritikovao zemlje koje uvode sankcije protiv Rusije.

Putin je izjavio da sankcije ne štete samo Rusiji, već i državama koje ih uvode, nazvavši njihove lidere „idiotima“ jer deluju protiv sopstvenih interesa, nakon čega se odmah izvinio zbog upotrebljenog izraza.

Dodao je i da se ne treba plašiti sankcija, jer strah od njih vodi ka momentalnom neuspehu.