Ko je britanska poslanica Ema Luel koja zahteva sankcije protiv Vučića i šta bi to konkretno značilo za Srbiju

U pismu, koje je potpisalo još 25 britanskih parlamentaraca, Luel navodi da je Srbija pod Vučićevim vođstvom ojačala veze sa Rusijom, uprkos ruskoj agresiji na Ukrajinu i zločinima počinjenim od 2014. godine. Takođe, optužuje Vučića za destabilizaciju regiona, posebno Kosova i Bosne i Hercegovine, u saradnji sa Rusijom, koja, kako navodi, traži distrakciju od svoje invazije na Ukrajinu.

Luel je pismo koje je uputila britanskom ministru od kojeg je zatražila sankcije, objavila na mreži X, navodeći da ga je potpisalo još 25 britanskih parlamentaraca.

Ona se u pismu konkretno osvrnula na Vučićevo prisustvo na vojnoj paradi u Moskvi 9. maja, iznoseći optužbe na račun srpskog predsednika.

Smatra da je pod Vučićevom vlašću „Srbija ojačala odnose sa Rusijom“ i ističe to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji „uprkos užasnim zločinima počinjenim protiv Ukrajine od 2014. godine“

Tvrdi da je Vučić nastojao da „destabilizuje Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, te šire Balkansko područje,“ sarađujući sa Rusijom koja, kako dodaje, „traži distrakciju od svog pokušaja potpune invazije na Ukrajinu.“

U nastavku, iznela je još optužbi na račun predsednika Srbije:

„Tokom Vučićeve vladavine, Srbija je doživela značajno demokratsko nazadovanje sa stalnim napadima na slobodne medije, političku opoziciju i civilno društvo, kao i sa rasprostranjenom korupcijom koja je dovela do masovnih protesta protiv njegove vlasti u poslednjim mesecima“, navela je ova britanska političarka.

Britanska vlada je, kako dodaje, nastojala da podrži evroatlantske integracije Srbije, verujući da će zemlja biti privučena slobodi, ekonomskom prosperitetu i poštovanju ljudskih i civilnih prava, te da će se distancirati od „Putinove Rusije“.

Luel tvrdi da Vučić nema interes da prekine veze sa Rusijom, kao i da aktivno promoviše ideologiju „Velike Srbije.“

„Događaji 9. maja pokazuju jednom zauvek da Vučićeva vlada nije zainteresovana da prekine veze sa Rusijom, dok aktivno promoviše ultranacionalističku, ekspanzionističku ideologiju Velike Srbije, koja dovodi u opasnost da Balkan ponovo zapadne u krvavi sukob.“

Potom je pozvala britansku vladu da „promeni kurs“, da uvede sankcije za Vučića, vladu i „saradnike“ i dodala da bi trebalo da koristi potrebne diplomatske mere kako bi podstakla saveznike da učine isto.

„Ako sada ne pošaljemo snažnu poruku Vladi Srbije, rizikujemo da ojačamo odlučnost Vučićevog režima i da ne sprečimo pogoršanje krhke bezbednosne situacije na Balkanu“.

Na kraju pisma, izrazila je podršku studentima u blokadi, koji već mesecima protestuju zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

„Stojimo uz studente koji protestuju i narod Srbije koji se zalažu za bolju budućnost svoje zemlje, oslobođenu autoritarizma i korupcije“, zaključila je Level.

Ko je Ema Luel?

Ema Luel je britanska političarka iz Laburističke partije koja od 2013. godine predstavlja izbornu jedinicu Saut Šilds (South Shields) u Donjem domu britanskog parlamenta. Ona je prva žena i prva osoba rođena u toj oblasti koja je izabrana za poslanika te izborne jedinice.

Pre nego što je postala poslanica, Luel je radila kao socijalna radnica za zaštitu dece, gde je iz prve ruke videla posledice siromaštva, posebno na severoistoku Engleske. Ovo iskustvo je oblikovalo njen politički fokus na socijalnu pravdu i pitanja blagostanja.

Tokom svoje parlamentarne karijere, Luel je služila u raznim odborima, uključujući Odbor za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja, Odbor za rad i penzije, kao i Odbor za odbranu, gde je vodila pododbor za veštačku inteligenciju u odbrani.

Takođe je bila zamenica ministra u senci za obrazovanje (deca i porodice) i za zajednice i lokalnu samoupravu.

U poslednjim parlamentarnim sednicama, Luel je istakla potrebu da Ujedinjeno Kraljevstvo prati i potencijalno uvede sankcije saveznicima Rusije, uključujući Srbiju. Tokom debate o Ukrajini 3. marta 2025. godine, postavila je pitanje premijeru o praćenju strateških partnera Rusije, naglašavajući aktivno učešće tih saveznika u ruskom sukobu u Ukrajini.

Ovaj stav je u skladu sa njenim širim zalaganjem za stroge mere protiv entiteta koji pomažu ruske vojne napore.

Luel dosledno podržava Ukrajinu suočenu sa ruskom agresijom. Njen čvrst stav doveo je do toga da bude uključena na rusku listu sankcija u aprilu 2022. godine, zajedno sa drugim britanskim poslanicima, kao odmazdu za podršku Ujedinjenog Kraljevstva Ukrajini.

Procedura za uvođenje sankcija

Ukoliko predlog poslanice Level i drugih potpisnika pisma bude bio prihvaćen, uslediće procedura za uvođenje sankcija.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, postupak uvođenja sankcija regulisan je Zakonom o sankcijama i sprečavanju pranja novca iz 2018. godine (Sanctions and Anti-Money Laundering Act 2018 – SAMLA). Ovaj zakon omogućava britanskoj vladi da samostalno uvodi, menja ili ukida sankcije u skladu sa sopstvenim spoljnopolitičkim i bezbednosnim interesima, kao i u skladu sa obavezama prema Ujedinjenim nacijama.

Ministar spoljnih poslova ili drugi nadležni ministar može predložiti uvođenje sankcija protiv pojedinaca, entiteta ili država koje se smatraju odgovornim za aktivnosti kao što su kršenje ljudskih prava, podrška terorizmu ili ugrožavanje međunarodnog mira i bezbednosti.

Na osnovu SAMLA, ministarstvo priprema sekundarnu legislativu (statutarnu regulativu) kojom se definišu detalji sankcija, uključujući identitet ciljanih subjekata i vrstu mera koje se primenjuju (npr. zamrzavanje imovine, zabrana putovanja, ograničenja u trgovini).

Predložena regulativa se podnosi Parlamentu na razmatranje. U zavisnosti od hitnosti i prirode sankcija, regulativa može biti usvojena po ubrzanoj proceduri ili kroz standardni zakonodavni proces.

Nakon usvajanja, sankcije se objavljuju na zvaničnom sajtu vlade i stupaju na snagu. Implementaciju i nadzor nad sprovođenjem sankcija vrši Kancelarija za sprovođenje finansijskih sankcija (Office of Financial Sanctions Implementation – OFSI), koja je deo Ministarstva finansija.

Subjekti pogođeni sankcijama imaju pravo da zatraže reviziju svoje situacije od nadležnog ministra. Ukoliko su nezadovoljni ishodom, mogu se obratiti Visokom sudu Ujedinjenog Kraljevstva radi pravne zaštite.

Vrste sankcija koje Velika Britanija može da uvede:

• Finansijske sankcije: Zamrzavanje imovine, zabrana finansijskih transakcija, ograničenja u pristupu finansijskim tržištima.
• Trgovinske sankcije: Zabrana izvoza ili uvoza određenih proizvoda, ograničenja u pružanju usluga.
• Imigracione sankcije: Zabrana ulaska ili tranzita kroz UK za određene pojedince.
• Transportne sankcije: Zabrana pristupa britanskim lukama ili vazdušnom prostoru za određene brodove ili avione.

Koje su moguće sankcije protiv Srbije

U svetlu nedavnih dešavanja i zahteva britanskih poslanika za uvođenje sankcija protiv Srbije, moguće mere koje bi Britanija mogla da razmotri uključuju:

• Zamrzavanje imovine: Zamrzavanje sredstava i imovine predsednika Srbije i njegovih bliskih saradnika u Velikoj Britaniji.
• Zabrana putovanja: Uvođenje zabrane ulaska u UK za određene zvaničnike i poslovne ljude povezane sa vladom Srbije.
• Ograničenja u trgovini: Uvođenje ograničenja ili zabrana na izvoz i uvoz određenih proizvoda između UK i Srbije, posebno onih koji se mogu koristiti u vojne ili represivne svrhe.
• Diplomatske mere: Smanjenje nivoa diplomatskih odnosa, uključujući povlačenje ambasadora ili ograničavanje diplomatskih kontakata.

Važno je napomenuti da bi uvođenje ovakvih sankcija zahtevalo detaljnu analizu i procenu potencijalnih posledica po bilateralne odnose i regionalnu stabilnost.

Ovaj zahtev dolazi u trenutku kada Srbija balansira između svojih veza sa Rusijom i težnji ka evropskim integracijama. Uvođenje sankcija od strane Ujedinjenog Kraljevstva moglo bi dodatno zakomplikovati ovu poziciju i imati značajan uticaj na srpsku ekonomiju i političku scenu.

Predsednik Vučić još nije zvanično reagovao na ovaj zahtev, ali se očekuje da će u narednim danima izneti svoj stav.

Ostaje da se vidi kako će britanska vlada odgovoriti na ovaj zahtev i kakve će posledice eventualne sankcije imati na odnose između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.