"Ko će osigurati da Putin održi svoj deo dogovora?": Stižu prve reakcije Ukrajine, NATO i EU na razgovor američkog i ruskog predsednika

Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social naveo da je razgovor s Putinom trajao sat i po i da su, osim o Ukrajini, diskutovali o Bliskom istoku i saradnji na polju veštačke inteligencije. Međutim, ključna tema bila je postizanje mirovnog sporazuma kako bi se okončao rat u Ukrajini, koji je, prema Trampu, već odneo milione života.

Nakon razgovora s Putinom, Tramp je telefonski razgovarao i s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Zelenski je opisao razgovor kao "dug i značajan" i naglasio spremnost Ukrajine na saradnju.

"Ukrajina želi mir više od bilo koga. Definišemo zajedničke korake sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bismo zaustavili rusku agresiju i obezbedili trajni i pouzdani mir", rekao je Zelenski. Ipak, jasno je stavio do znanja da Ukrajina neće odustati od svojih ključnih ciljeva, među kojima je i povratak teritorija izgubljenih od 2014. godine.

Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov poručio je da Kijev ne menja svoj stav o članstvu u NATO-u. "Moramo se navići na sve vrste izjava, ali naš stav ostaje nepromenjen. Želimo biti deo NATO-a i bićemo članica Alijanse", izjavio je Umerov.

Kira Rudik, ukrajinska poslanica, izrazila je zabrinutost zbog Trampovog razgovora s Putinom, rekavši da izlazak Putina iz izolacije stvara iluziju da on zaista želi mir. "Kako možemo biti sigurni da Putin zaista želi mir i da će se pridržavati dogovora?" upitala je Rudik. Dodala je da Ukrajina neće odustati od svojih teritorija, ali da bi mogla, kako je i Zelenski naglasio, odložiti cilj njihovog povratka.

Na pitanje da li može zamisliti situaciju u kojoj bi Zelenski seo za pregovarački sto s Putinom, Rudik je odgovorila: "On ne sme biti sam za tim stolom. Pored njega moraju biti evropski lideri i, nadamo se, predsednik Tramp. Bez njih, pregovori neće doneti rezultate".

"Svet klizi ka Trećem svetskom ratu"

Ukrajinski komentatori izrazili su zabrinutost zbog razvoja događaja. Bivši poslanik Borislav Bereza izjavio je: "Zanimljivo je gledati kako svet klizi ka Trećem svetskom ratu, ponavljajući greške koje je napravio pre Drugog svetskog rata." Aktivista i komentator Serhij Sternenko dodao je da je opstanak Ukrajine doveden u pitanje.

Novinarka i poslanica Viktorija Sjumar izrazila je strah da bi Ukrajina mogla biti prinuđena na "ponižavajući mir, pod uslovima koji još nisu jasni". S druge strane, vojni oficir i komentator Jurij Kasjanov ogorčeno je izjavio da su "stotine hiljada Ukrajinaca poginulih u ovom ratu zaboravljeni", ali je dodao: "Mi imamo posao koji moramo završiti".

Reakcije 

Američki sekretar odbrane Pit Hegset prvi je otkrio stav Amerike na sastanku u sedištu NATO-a u Briselu.

Hegset je rekao svojim kolegama da Zelenski nema šanse da ostvari svoj cilj da izbaci ruske snage sa Krima i istoka zemlje i vrati Ukrajinu na njene granice pre 2014. godine.

„Potera za ovim iluzornim ciljem samo će produžiti rat i izazvati još patnje“, rekao je Hegset.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je da je Ukrajini potrebna veća vojna podrška pre nego što počne pregovore sa Putinom.

„Poljska će nepokolebljivo tražiti intenziviranu vojnu podršku Ukrajini. Jačanje kapaciteta Ukrajine pre potencijalnih razgovora sa Rusijom je ključno za naš kontinent“, naveo je on.

Francuska takođe nije saglasana sa američkom pozicijom, insistirajući da Ukrajina treba da ostane na putu ka pridruživanju NATO-u.

Ranije je Hegset to praktično isključio, barem kao deo bilo kakve bezbednosne garancije koja prati mirovni sporazum.

On je takođe odbacio učešće američkih trupa u bilo kojoj mirovnoj misiji i rekao da NATO kao organizacija ne bi trebalo da bude umešan.

„Veoma smo posvećeni putu Ukrajine ka NATO-u. Ako postoji mir, potrebne su nam bezbednosne garancije kako bi bio pošten i trajan“, rekao je Žan Noel Baro, francuski ministar spoljnih poslova.