1
Gabrijel Borić (35), poreklom iz Hrvatske postao je najmlađi predsednik Čilea ikada, a fokus njegove pobedničke kampanje bio je na zaustavljanju kontroverznog rudarskog projekta Domingo, koji se može uporedi sa projektom Rio Tinta u Srbiji.
Pročitajte još:
Prema planu, rudnik Domingo trebalo bi da proizvodi 12 miliona tona gvožđa i 150.000 tona bakra, ali i da istovremeno uništi čitav sistem i prirodni rezevat, od koga je udaljen svega 30 kilometara.
Procenjena vrednost projekta iznosi 2,5 milijardi dolara, uključuje ekstrakciju koncentrata gvožđa i bakra. Pored stvaranja otvorenog rudnika, plan uključuje izgradnju luke za izvoz svoje proizvoda i postrojenja za desalinizaciju kako bi se izbeglo korišćenje slatke vode u tom području.
Očekuje se da će projekat postojati 22 godine. Na njegovoj izgradnji radiće 10.000 ljudi, a kada kompleks bude počeo sa radom, otvoriće 1.450 novih radnih mesta, piše BBC.
Zašto je to tako kontroverzno?
Iako inicijativu podržavaju neke zajednice u ovoj oblasti zbog velikog broja novih radnih mesta, ona takođe izaziva ogromnu kontroverzu. Pre svega, zbog blizine ekološkog područja u kome živi 80 odsto svetske populacije Humbolt pingvina, koji su ugrožena vrsta. Sa njima zajedno žive i kitovi i čungungi (vrsta vidre).
\きょう12月17日は #飛行機の日/
おはよう♪
フリッパーで
水中を自在に飛ぶ#フンボルトペンギン?#ズーラシア#ペンギン科鳥類#ZOORASIA #Humboldtpenguin#Penguin#2019年撮影?✈︎ https://t.co/EprKihum5q pic.twitter.com/OXZvfbRIdl
— one zoo (@onezoo_official) December 16, 2021
Iz tog razloga je nekoliko ekoloških organizacija izrazilo protivljenje projektu, ističući da bi šteta po životnu sredinu mogla da bude ogromna i nepopravljiva.
I ne samo to, 2017. godine, za vreme vlade Mišel Bačeleta, projekat su odbile dve čileanske organizacije, Komisija za procenu životne sredine Cokuimbo i Komitet ministara Službe za procenu životne sredine. Tada se tvrdilo da je inicijativa previše rizična i da bi mogla da ugrozi biodiverzitet i ekosistem tog područja.
Međutim, u junu ove godine Komisija za životnu sredinu Cokuimbo odobrila je projekat i tako na sebe navukla gnev javnosti.
„To je podli projekat i u ekološkom smislu, koji će se nalaziti na području koje bi trebalo da bude zaštićeno na planetarnom nivou, a koje je naučni svet identifikovao kao jedno od najvažnijih mesta biodiverziteta na planeti i koji je dom za dobar deo populacije Humboltovih pingvina“, rekao je Matijas Asun, nacionalni direktor Grinpisa Čile.
Bez obzira na saglasnost, sa radovima nije započeto, jer nisu razrešene žalbe pred Vrhovnim sudom.
– “Que el cambio climático es real, la #CrisisClimática es real… No vamos a permitir que destruyan por la avaricia de unos pocos.”
Qué buen arranque para #BoricPresidentedeChile!????pic.twitter.com/p2lNLzmiq9— Pablo Montaño (@PabloMontanoB) December 20, 2021
Pandora papiri i firma na Devičanskim ostrvima
U Pandorinim papirima navodi se da je bivši čileanski predsednik Sebastijan Pinjera bio uključen u prodaju i kupovinu rudarskog projekta Dominga, koji zbog blizine Humboltovog arhipelaga – osam ostrva koja štite jedan od najbogatijih ekosistema.
Porodica Pinjera je bila najveći akcionar u projektu Dominga do 2010. godine. Tada je Pinjera bio na vlasti devet meseci u toku svog prvog manadata.
Te godine je biznismen Karlos Alberto Delano, Pinjerin prijatelj iz detinjstva, kupio je učešće svih ostalih partnera za 152 miliona dolara. Deo te operacije odvijao se na Britanskim Devičanskim ostrvima.
Prema istragama, prodaja rudarske kompanije dogovorena je u tri rate. Plaćanje poslednje rate, u vrednosti od 9,9 miliona dolara, bilo je uslovljeno neuspostavljanjem zone zaštite životne sredine koja bi ometala postavljanje i rad rudnika. Stoga je odluka o razgraničenju te ekološke zone zavisila od vlade Pinjere. Uprkos pritiscima ekoloških grupa, Pinjera je ovo odobrio.
Čileanski predsednik odbacio je kao „neprihvatljive“ naznake istrage sadržane u Pandorinim dokumentima.
Pinjera, jedan od najbogatijih Čileanaca težak tri milijarde dolara, rekao je na konferenciji za novinare da su pomenuti događaji sadržani u sudskom procesu koji je završen 2017. godine i negirao bilo kakav sukob interesa. Predsednik je time aludirao na istragu iz 2017. godine, kada je Tužilaštvo preporučilo okončanje slučaja „zbog odsustva kriminala (…) i neučešća predsednika“.
„Mislim da je apsolutno neprihvatljivo koristiti informacije koje su već poznate i o kojima su sudovi već presudili“, rekao je Pinjera.
BONUS VIDEO: Govori na Ekološkom protestu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
