0
Austrijska krajnje desničarska Slobodarska partija (FPO) ostvarila je istorijski uspeh na parlamentarnim izborima 29. septembra 2024. godine, osvojivši 29 odsto glasova i postavši najjača pojedinačna stranka u zemlji. Međutim, iako se činilo da je pred njom nesmetan put ka vlasti, politički haos, neuspešni pregovori i serija skandala doveli su do toga da FPO završi u opoziciji, dok je Austrija na kraju dobila proevropsku trostranačku vladu.
Put FPO-a ka vlasti zakomplikovao se kada je Austrijska narodna partija (OVP) Karla Nehamera i Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) odbile da uđu u koaliciju s krajnjom desnicom. Nehamer je podneo ostavku u januaru 2025. godine, a predsednik Austrije Aleksander Van der Belen poverio je mandat lideru FPO-a Herbertu Kiklu da pokuša da formira vladu. Međutim, taj pokušaj se neslavno završio neuspehom 1. februara, kada su propali pregovori sa OVP-om, jedinom strankom koja je mogla da pruži parlamentarnu većinu.
Neuspeh FPO-a da formira vladu dodatno je produbio političku krizu u zemlji, ostavljajući Austriju u najdužem postizbornom periodu bez vlade od Drugog svetskog rata. Tek nakon pet meseci iscrpljujućih pregovora, OVP, SPO i liberalna stranka Neos konačno su postigle dogovor i formirale prvu trostranačku vladu u austrijskoj istoriji, ostavljajući FPO u potpunosti van vlasti.
Pored političkih neuspeha, FPO je tokom poslednjih meseci bila pogođena nizom skandala koji su ozbiljno narušili njen kredibilitet. Najveći udarac usledio je kada je austrijski parlament u decembru 2024. godine ukinuo imunitet lideru stranke Herbertu Kiklu, otvarajući put za krivičnu istragu zbog sumnje u krivokletstvo. Optužbe su se odnosile na njegove izjave pred parlamentarnom istragom u vezi s finansiranjem medijskih oglasa od strane FPO-a, ali i na navodne koruptivne dogovore između desničarske stranke i nekih provladinih medija.
Osim toga, FPO je bio upleten u kontroverzu u vezi s finansiranjem iz ruskih izvora, što je izazvalo zabrinutost u evropskim krugovima i dodatno narušilo ugled stranke. Iako su optužbe negirane, mediji su otkrili niz sumnjivih transakcija koje su povezane s poslovnim ljudima bliskim Moskvi. Ove informacije dodatno su oslabile FPO u pregovorima o formiranju vlade, budući da su se druge stranke sve više distancirale od krajnje desnice.
Skandali su kulminirali internim sukobima unutar FPO-a. Neki visokopozicionirani članovi stranke smatrali su da je Kiklova rigidna i konfrontacijska politika onemogućila pregovore s potencijalnim partnerima i uvela stranku u političku izolaciju. Početkom februara došlo je do raskola unutar partije, a pojedini poslanici FPO-a počeli su da zagovaraju umereniji kurs, smatrajući da bi drugačija taktika omogućila stranci učešće u vlasti.
Nakon neuspeha FPO-a, tri proevropske stranke centra – Austrijska narodna partija (OVP), Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) i liberalna stranka Neos – konačno su postigle dogovor i 3. marta 2025. godine formirale novu vladu.
Kristijan Štoker (OVP) postao je novi kancelar, Andreas Babl (SPO) vicekancelar, dok je liderka Neosa Beate Majnl-Rajzinger preuzela Ministarstvo SPOljnih poslova. Koalicioni SPOrazum uključuje strože mere u vezi s azilom i migracijama, ekonomsku stabilizaciju kroz povećanje poreza velikim kompanijama i veći fokus na evropske integracije i saradnju s NATO-om.
FPO se sada nalazi u opoziciji, ali je stranka i dalje snažna politička sila s velikom podrškom među biračima koji se protive imigraciji i evroskeptični su. Međutim, njena politička budućnost ostaje neizvesna, s obzirom na unutrašnje podele i brojne skandale koji su narušili njenu poziciju.
Budući izbori pokazaće da li će FPO uspeti da se oporavi od ovog političkog kraha ili će austrijska desnica ući u period dugotrajne slabosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je u januaru lideru Slobodarske partije Austrije Herbertu Kiklu povodom dobijanja mandata za formiranje nove austrijske vlade.
„Uveren sam da ćemo nastaviti da razvijamo dobre odnose između Srbije i Austrije koji su zasnovani na uzajamnom poštovanju i poverenju, a u Srbiji ćete uvek imati pouzdanog partnera za saradnju i konstruktivan dijalog“, naveo je Vučić tada.
Vučić je u februaru čak i odlikovao jednog člana ove partije.
Naime, predsednik Aleksandar Vučić je Ordenom srpske zastave prvog stepena danas odlikovao poslanika Evropskog parlamenta ekstremne austrijske Slobodarske partije, Haralda Vilimskog. Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović ocenio je na svom X nalogu da je to sramota za Srbiju.
„Partija koje se stide svi pošteni ljudi u Austriji i čovek koji je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon Der Lajen nazvao vešticom. Sličan se sličnom raduje. Sramota Srbije“, naveo je Stefanović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
