1
Dva dana nakon što je predlog Unije CDU/CSU prošao u Bundestagu zahvaljujući glasovima desničara, nova drama u Bundestagu. Plan Fridriha Merca - na kraju je propao.
Napeta politička sedmica u Berlinu nastavila se i u petak (31.01.2025). Nakon što je u sredu prošao zahtev Unije demohrišćana za pooštravanje imigracione politike, uz pomoć glasova desničarske Alternative za Nemačku (AfD) – što su mnogi doživeli kao kršenje tabua i raskid prećutnog dogovora demokratskih stranaka da ne sarađuju s ekstremistima – poslanici CDU/CSU su i u petak u Bundestag stavili na glasanje predlog zakona čiji je glavni cilj smanjenje useljavanja.
Uniju u tome nisu omeli ni brojni protesti koji se od srede održavaju ispred lokalnih kancelarija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU), kao ni istupanje iz stranke nekih poznatih javnih ličnosti jevrejskog porekla, koji saradnju demohrišćana s desničarima smatraju nedopustivom.
Sednica se pretvorila u dramu nakon što su liberali (FDP) najavili da će zatražiti odlaganje glasanja za 11. februar, poslednju planiranu sednicu Bundestaga pred izbore 23. februara. Nakon dramatičnih razgovora koji su trajali satima i potpuno poremetili raspored Bundestaga, glasanje je usledilo – pet sati kasnije od planiranog.
Rezultat ovog maratona bio je iznenađenje za mnoge: poslanici Bundestaga su većinom glasova – 350 protiv, 338 za – odbacili zahtev CDU/CSU za usvajanje zakona o regulisanju priliva useljenika, piše DW.
Ipak, ovakav ishod već se naslućivao u jutarnjim satima, kada su mediji pisali o mnogim poslanicima iz redova demohrišćana, ali i liberala, koji nisu želeli ponovnu saradnju s AfD-om. Kandidat Unije za kancelara Fridrih Merc je izrazio žaljenje zbog odbijanja zakona, ali je za njegov neuspeh optužio socijaldemokrate i Zelene, rekavši da nisu spremni na kompromise.
AfD se u prvim izjavama nakon glasanja vidi kao pobednik današnjeg napetog dana u Bundestagu.
„Ovo je demontaža Fridriha Merca. Sada je jasno da je jedino AfD garancija za ograničenje migracija“, rekla je nakon glasanja Alis Vajdel kopredsednica AfD. Vajdel je još govorila o „imploziji jedne narodne stranke“, aludirajući na to da su mnogi poslanici Unije glasali protiv predloga rukovodstva svoje stranke.
Uzbudljivom glasanju prethodila je i žustra rasprava, u kojoj je predsednik poslaničkog kluba Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Rolf Micenih optužio Uniju i njenog lidera i kandidata za kancelara Fridriha Merca da „ide glavom kroz zid“ time što po svaku cenu pokušava da progura zakone bez pružanja prilike ostalim demokratskim strankama u parlamentu da postignu dogovor bez AfD.
Nakon toga, reč je preuzeo Merc. Odmah na početku uputio je poruku direktno na račun svoje prethodnice i političke protivnice Angele Merkel: „Priznajem da je naša stranka odgovorna što u ovom Bundestagu sada sedi poslanička grupa AfD. Ali politika SPD i Zelenih je odgovorna za to što se broj njihovih poslanika udvostručio“, rekao je Merc, aludirajući na migrantsku politiku Angele Merkel, koja je omogućila politički uspon AfD.
Merc je odbacio optužbe da glasanjem u petak i u sredu, Unija otvara vrata desničarskim ekstremistima. „Nikada nećemo sarađivati s AfD. AfD želi da nas uništi“, rekao je Merc. I ostali poslanici Unije koji su uzimali reč tvrdili su da tzv. „zaštitni zid“ protiv desničarskog AfD-a neće biti srušen.
Predstavnica Zelenih i ministarka spoljnih poslova Analena Berbokobratila se poslanicima uoči glasanja i rekla da je od srede partneri iz inostranstva neprestano pitaju šta se to dešava s Nemačkom. „Evropa sa pažnjom prati šta se ovde događa“, rekla je Berbok.
Predložila je da se zakon uputi na raspravu u tzv. posrednički odbor Bundestaga kako bi se omogućio kompromis stranaka bez učešća AfD.
„Imamo priliku da barem malo ispravimo sramotu od srede“, rekla je Berbok, misleći na glasanje CDU/CSU-a zajedno s AfD-om.
Šta to sadrži predlog zakona oko kojeg se digla tolika prašina? Ključne su tri stvari:
1. Ograničenje useljavanja: U Zakonu o boravku ne bi se samo regulisao, već i kao primarni cilj ponovo uspostavio termin „ograničenje“ doseljavanja stranaca. Ta reč je 2023. uklonjena na inicijativu vlade Olafa Šolca u sastavu SPD, FDP i Zeleni.
2. Zabrana spajanja porodica: Spajanje porodica za osobe sa supsidijarnom zaštitom bilo bi obustavljeno. To se odnosi na ljude koji ne ispunjavaju uslove za azil, ali iz drugih razloga privremeno mogu ostati u Nemačkoj. Ova mera već je bila na snazi između 2016. i 2018. A od 2018. iz humanitarnih razloga, mesečno do 1.000 članova porodica osoba sa supsidijarnom zaštitom sme da se useli u Nemačku.
3. Jačanje uloge savezne policije: Savezna policija, koja je u Nemačkoj zadužena za obezbeđenje granica i saobraćajne infrastrukture, uključujući železničke stanice i aerodrome, trebalo bi da dobije sopstvenu nadležnost za „mere okončanja boravka“ na ukupno 5.700 železničkih stanica u Nemačkoj, za koje je već delimično nadležna. Ovi službenici ubuduće bi sami mogli podnositi zahteve za pritvor i zadržavanje kako bi osigurali deportaciju stranaca bez prava boravka. Do sada su savezni policajci za to morali tražiti saradnju s policijom pojedinih saveznih pokrajina, što se u praksi pokazalo kao neefikasno.
Međutim, i bez drame u Bundestagu, zakon bi teško stupio na snagu. Pošto zadire u nadležnosti saveznih pokrajina, morao bi da prođe i Bundesrat: a tamo su pokrajine u kojima demohrišćani vladaju u koaliciji sa socijaldemokratama ili zelenima, najavile da neće podržati zakon koji je izglasan zahvaljujući glasovima AfD-a ali i zbog delova zakona koje smatraju nehumanima, poput zabrane spajanja porodica. Među najistaknutijim protivnicima ovog zakona iz redova CDU je gradonačelnik i premijer prestonice-pokrajine Berlina Kai Vagner.
Stranke aktuelne manjinske vlade Olafa Šolca – SPD i Zeleni – već su više puta istakle da su protiv donošenja novih zakona, smatrajući da i postojeći, ako se striktno primenjuju, omogućavaju smanjenje migracije.
Nešto više od tri sedmice pre prevremenih izbora, ankete pokazuju da CDU/CSU vodi s oko 30 odsto podrške, dok AfD ima oko 20 odsto, a SPD i Zeleni po 15 odsto.
U redovnom ispitivanju javnog mnjenja javnog servisa ARD Dojčlandtrend, većina građana podržava pooštravanje useljeničke politike i inicijativu Fridriha Merca.
Analitičari veruju da Unija pokušava da povrati birače koji su je napustili zbog izbegličke politike Angele Merkel. Istovremeno, mnogi birači CDU/CSU se protive bilo kakvom približavanju AfD, što su očito mnogi iz redova Unije i shvatili.
Mnogi posmatrači smatraju da je ova rasprava najviše koristila upravo AfD-u, koji se poslednjih godina uspešno profilisao kao jedina stranka koja se zalaže za ograničenje migracija.
Maraton u Bundestagu i prepucavanje demokratskih stranaka oko toga kako izbeći približavanje desničarima, AfD je posmatrao sa zadovoljstvom sa svojih mesta na desnoj strani Bundestaga. Upada u oči da su se poslanici AfD-a retko javljali za reč, što ukazuje na to da se rasprava vodila uglavnom između Unije CDU/CSU i FDP-a s jedne strane i SPD-a i Zelenih s druge.