Prelazak granice od 100 biliona dolara je nova prekretnica za globalnu ekonomsku proizvodnju. Uprkos konfliktima, stagnaciji i brojnim preprekama, svetska ekonomija će dostići 104 biliona dolara, pokazale su projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Među najmoćnijim ekonomijama sveta dominiraju Sjedinjene Američke Države i Kina, dok je Nemačka neprikosnoveni lider Evrope.
Zbog nedavnih sukoba u svetu, uskih grla u lancu snabdevanja i naknadne inflacije, globalne ekonomske projekcije se revidiraju naniže. Globalni godišnji rast BDP-a za 2022. je prvobitno bio projektovan na 4,4 odsto od januara, ali je od tada prilagođen na 3,6 odsto.
Iako ovo ne deluje kao dobra prognoza, analiza MMF-a navodi da će svetska ekonomija ipak dostići prekretnicu od 104 biliona, dok velikih iznenađenja na spiskovima najvećih i najmanjih ekonomija sveta – nema.
The $100 Trillion World Economy 2022 pic.twitter.com/czWaJ0mIhk
— Roy Manterfield (@MumblingNerd) November 6, 2022
50 najvećih ekonomija sveta
Sjedinjene Države su i dalje ekonomski lider u svetu, sa BDP-om od 25,3 biliona dolara — što čini skoro jednu četvrtinu globalne ekonomije. Kina sledi SAD sa BDP-om od blizu 19,9 biliona dolara. Dalje se na rang listi nalazi Japan sa BDP-om od 4,9 biliona.
Lider u Evropi je Nemačka sa 4,3 biliona dolara, a sledi je Velika Britanija sa 3,4 biliona. Naredna je Indija, a potom i Francuska, Kanada i Italija.
Jedna značajna promena u odnosu na poslednje objavljene analize je da je Brazil sada ušao u prvih 10, prestigavši Južnu Koreju. Rusija je odmah ispod crte, na 11. mestu, sa BDP-om od 1,8 biliona dolara.
Dok je rast kineskog BDP-a usporen poslednjih godina, projekcije i dalje ukazuju na to da će zemlja prestići SAD do 2030. godine, svrgnuvši sa trona svetskog ekonomskog lidera.
Regioni za koje se takođe očekuje da će doživeti rast u bliskoj budućnosti je Bliski istok i Severna Afrika, zahvaljujući višim cenama nafte – Irak i Saudijska Arabija posebno prednjače u ovoj trci. Očekuje se da će rast regionalnog BDP-a u ovoj oblasti biti oko 5% odsto u 2022.
50 najmanjih ekonomija na svetu
Neke od najmanjih svetskih ekonomija bile su posebno teško pogođene pandemijom, a kasnije su bile najviše pogođene inflacijom i nestašicama hrane kao posledica rata u Ukrajini.
Najmanja ekonomija na svetu merena na rang listi MMF-a je Tuvalu sa 66 miliona dolara. Većina njih se smatra zemljama sa niskim do srednjim prihodima i zemljama u razvoju. Prema podacima Svetske banke, u zemljama u razvoju nivo dohotka po glavi stanovnika u 2022. godini biće oko 5 odsto ispod trendova pre pandemije.
Za neke zemlje se zapravo predviđa negativan rast BDP-a ove godine, posebno u zemljama u razvoju i ekonomijama u razvoju u Evropi.
Na listi najmanjih ekonomija nalaze se i Nauru, Kiribati, Palau, Maršalova ostrva, Mikronezija, Sao Tome i Prinsipe, Tonga, Dominika i Samoa.
POGLEDAJTE JOŠ:
Inflacija, stagflacija, recesija – koliko je to loše?
Iako je globalni ekonomski rast već revidiran naniže, moguće je da bi situacija mogla biti još ozbiljnija. Organizacije poput Svetske banke kažu da rizici od stagflacije rastu. Stagflacija, koja se nije dogodila od 1970-ih, definisana je kao ekonomija koja doživljava rastuću inflaciju u kombinaciji sa stagnirajućim ekonomskim rezultatom.
Trenutno je globalna potrošačka inflacija trenutno vezana na 7 odsto . Dnevna roba postaje sve teža za kupovinu, a kamatne stope rastu dok centralne banke širom sveta pokušavaju da kontrolišu situaciju. Kao što pokazuju nedavni događaji na Šri Lanki, zemlje sa niskim prihodima su posebno izložene riziku od ekonomske nestabilnosti.
BONUS VIDEO Cvejić o izveštaju EK: Napretka Srbije nema, ekonomija bi nam bila mrtva bez EU
