„Ostrvo stabilnosti“ usred ratova: Da li se upravo ovde krije rešenje za haos na Bliskom istoku?

U autorskom tekstu za britanski Telegraph on tvrdi da Zapad, a posebno Velika Britanija, ne bi smeo da odustane od podrške Kurdima, koje opisuje kao najpouzdanijeg saveznika u regionu.

„Mogu bez oklevanja da kažem da su borci Pešmergi među najodlučnijim i najsposobnijim vojnicima koje sam video na bilo kom ratištu“, piše Breton Gordon, podsećajući da je između 2015. i 2017. godine bio uz kurdske snage tokom rata protiv ISIS-a.

Prema njegovim rečima, upravo su kurdske snage bile „kičma kopnene kampanje“ protiv Islamske države, dok su zapadne vazdušne operacije i međunarodna koordinacija imale pomoćnu ulogu. On smatra da su Kurdi podneli najveći teret borbi i praktično slomili takozvani kalifat.

Breton Gordon podseća i na dugu istoriju saradnje između Velike Britanije i Kurdistana. Nakon Zalivskog rata 1991. godine, vlada britanskog premijera Džona Mejdžora uspostavila je zonu zabrane leta nad severom Iraka i bezbedne zone za Kurde, čime je, kako navodi, sprečeno moguće uništenje kurdskog naroda od strane Sadama Huseina.

On ističe da je upravo ta odluka omogućila Kurdistanu da se razvije u relativno stabilan deo Iraka, za razliku od ostatka zemlje koji je godinama bio zahvaćen nasiljem i haosom. Kao važan trenutak navodi i američko-britansku invaziju na Irak 2003. godine, za koju kaže da je iz kurdske perspektive donela kraj Sadamovog režima i otvorila prostor za politički i ekonomski razvoj regiona.

„Irački Kurdistan danas predstavlja nešto retko na Bliskom istoku – ostrvo stabilnosti“, piše Breton Gordon. On smatra da Kurdistan ima potencijal da igra važnu diplomatsku i bezbednosnu ulogu u regionu, posebno zbog blizine Iranu i veza sa Kurdima koji žive u toj zemlji.

Posebno naglašava i značaj energetike. Kurdistanski naftovod prema Turskoj, prema njegovom mišljenju, mogao bi da postane strateški važan za Zapad ukoliko dođe do ugrožavanja transporta energenata kroz Ormuski moreuz.

Britanski bivši pukovnik poziva London da obnovi saradnju sa kurdskim snagama i ponovo podrži Pešmerge, ne samo kao vojnu silu već i kao faktor regionalne stabilnosti. Kako navodi, iskustvo iz poslednjih trideset godina pokazuje da „odlučne i pažljivo planirane intervencije, uz snažne saveze, mogu promeniti tok događaja nabolje“.

Ipak, upozorava da će za takvu strategiju biti potrebna politička volja Zapada, u trenutku kada Bliski istok ponovo ulazi u period velikih tenzija i sukoba.