Potresna priča devojke iz Španije koja je preminula uz pomoć eutanazije: Tri napada su obeležila njen život, sa 25 godina je odlučila da ga okonča

Noelija Kastiljo (25) borila se sa psihijatrijskim bolestima od tinejdžerskih dana i pokušala je da se ubije u oktobru 2022. godine nakon što je seksualno napadnuta. Taj pokušaj ju je ostavio u stalnim bolovima i u invalidskim kolicima. Osamnaest meseci kasnije, iskoristila je španski zakon o eutanaziji, koji je uveden 2021. godine, da bi dobila dozvolu da okonča svoj život, prenosi Gardijan.

Katalonska vlada joj je odobrila pravo na pomoć pri umiranju leta 2024. godine, ali je proces obustavljen u poslednjem trenutku nakon pravnih prigovora koje je podneo njen otac, uz podršku grupe Hrišćanski advokati (Abogados Kristijanos).

Otac je tvrdio da njegova ćerka pati od poremećaja ličnosti koji utiče na njeno rasuđivanje. Takođe je ukazao na „obavezu države da zaštiti živote ljudi, posebno najranjivijih, kao što je slučaj sa mladom osobom sa problemima mentalnog zdravlja“.

Ta žalba je pokrenula 18-mesečnu pravnu bitku. Ranije ovog meseca, nakon skoro dve godine pravnih osporavanja pred regionalnim i nacionalnim španskim sudovima, Evropski sud za ljudska prava odbio je zahtev oca Noelija Kastiljo da se eutanazija stavi na čekanje.

U četvrtak uveče, njenoj želji za potpomognutom smrću je udovoljeno i ona je preminula u medicinskoj ustanovi u gradu Sant Pere de Ribes u provinciji Barselona. Njena priča je privukla pažnju javnosti i ponovo usmerila pažnju na pitanje eutanazije.

U četvrtak, Hrišćanski advokati su na društvenoj mreži X objavili da je Kastiljo preminula eutanazijom. Grupa je saopštila da njen slučaj "ističe ozbiljne nedostatke" španskog zakona o eutanaziji.

Intervju nekoliko dana pre smrti

U TV intervjuu snimljenom nekoliko dana pre smrti, Kastiljo, koja je bila na psihijatrijskom lečenju od svoje 13. godine i koja je više puta pokušavala da se ubije, branila je svoju odluku, rekavši da je to bio njen izbor.

"Samo želim da odem mirno sada i da prestanem da patim. To je sve... Nema ništa više što želim da uradim. Ne želim da izlazim, ne želim da jedem, ne želim ništa da radim", rekla je ona za Antenu 3.

"Oduvek sam se osećala usamljeno jer se nikada nisam osećala shvaćeno... Pre nego što sam podnela zahtev za eutanaziju, moj svet je bio veoma mračno mesto i predviđala sam veoma mračan kraj. Nisam imala ciljeve, nikakve zadatke, ništa – i još uvek nemam", dodala je ona, prenosi Gardijan.

Kastiljo je rekla da joj je dosta ljudi koji pričaju o njenom životu kada o njemu ništa ne znaju.

"Rekli su da samo ležim u krevetu. Ali ustajem iz kreveta i tuširam se. I sama sam se našminkala... Konačno sam uspela. Da vidimo da li mogu sada da se odmorim jer ne mogu dalje. Ne mogu dalje sa ovom porodicom, ne mogu dalje sa bolom i ne mogu dalje sa svim stvarima koje me muče", rekla je ona.

Kastiljo je rekla da je sama donela odluku i da ne želi da bude viđena kao "primer bilo kome".

"Ne želim da bilo ko ide mojim stopama. Ne želim da ljudi pitaju kako proces funkcioniše jer žele eutanaziju i žele da znaju kako se to radi. Ne želim da razmišljaju o tome. Samo osećam da je moj život moj život i da nisam primer nikome, bilo u dobru ili zlu. To je samo moj život i to je sve", istakla je ona.

U razgovoru za špansku televiziju, Kastiljo je rekla da je njen otac pokušao legalno da blokira njenu odluku da umre dostojanstveno.

"Nije poštovao moju odluku i nikada neće", rekla je.

Takođe je ispričala svoje teško detinjstvo, veći deo koje je provela u domovima, prenosi BBC.

Tri seksualna napada

Jedna od najšire rasprostranjenih poruka na društvenoj mreži X tvrdi, sa različitim varijacijama, da je, kada je Noelija privremeno odvojena od roditelja i smeštena pod brigu socijalnih službi katalonske vlade, grupno silovana od strane grupe maloletnih stranih lica bez pratnje ili ilegalnih imigranata, koji su navodno odgovorni za sve što joj se kasnije dogodilo: pokušaj samoubistva koji ju je ostavio paraplegičarkom i njenu želju za eutanazijom, prenosi El Pais.

Međutim, nema dokaza da se ovaj incident dogodio i da je bio uzrok njenog pokušaja samoubistva. U intervjuu, Noelija ne stavlja nikakav seksualni napad u taj kontekst.

Ova devojka prepričava tri odvojena incidenta.

Prvi incident, uključivao je muškarca koji joj je bio partner četiri godine i koji ju je seksualno napao jedne noći nakon što je popila tablete za spavanje.

Drugi se dogodio u noćnom klubu, kada su "dva muškarca pokušala da je seksualno napadnu", kaže ona.

A treći, takođe u noćnom klubu, navodi da su je "trojica muškaraca napala odjednom". To se navodno dogodilo tri ili četiri dana pre nego što je skočila sa balkona na petom spratu: 4. oktobra 2022. godine, kada je imala 21 godinu.

Izvori iz Generalne direkcije za prevenciju i zaštitu dece i adolescenata (DGPPIA) katalonske vlade potvrdili su da "nisu zabeleženi incidenti seksualnog napada" u dva stambena centra u kojima je Noelija boravila između jula 2015. i februara 2019. godine.

Dvadesetpetogodišnjakinja je rekla da se uvek „osećala usamljeno“ i da nikada nije sumnjala da želi da nastavi sa odlukom da umre eutanazijom.

"Niko u mojoj porodici nije za to. Ja odlazim, a vi ostajete ovde sa svim bolom, ali šta je sa svim patnjama koje sam pretrpela tokom godina? Samo želim da odem u miru i zaustavim bol", dodala je ona.

Njena porodica će moći da dođe i da se oprosti, rekla je Noelija pre smrti, ali je dodala da želi da bude sama sa svojim lekarom kada se smrtonosna injekcija odradi svoje.

Njena majka Jolanda je rekla da se ne slaže sa odlukom svoje ćerke, ali da je "poštuje".

"Prva eutanazija zbog depresije"

Još jedna široko rasprostranjena ideja na društvenim mrežama je da je Španija izvršila prvu eutanaziju nad osobom "zbog depresije".

Realnost je mnogo složenija. Prema psihijatrijskim izveštajima u njenom medicinskom kartonu, Noelija pokazuje "hronične depresivne simptome", kao i "poremećaj prilagođavanja sa simptomima anksioznosti i depresije".

Međutim, izveštaji isključuju da pati od velikog depresivnog poremećaja koji narušava njenu sposobnost donošenja odluka.

Sama Noelija u intervjuu prepričava da se celog života osećala "usamljeno", da je pre nego što je skočila sa balkona pokušala samoubistvo, da je bila u psihijatrijskim bolnicama, pa čak i da je imala mračne poglede na život Ali "depresija", u svakom slučaju, nije bila razlog zašto joj je odobrena eutanazija.

Noelija je zatražila pomoć pri umiranju nakon što je patila od paraplegije. Plenarna sednica Katalonske komisije za garancije i evaluaciju (CGAC) jednoglasno je odobrila zahtev 18. jula 2024. godine, s obzirom na to da je imala "nepovratno kliničko stanje" koje je prouzrokovalo njenu "ozbiljnu zavisnost, hronični i iscrpljujući bol i patnju" koji utiču na njenu autonomiju i svakodnevne aktivnosti. Stoga je ispunila zakonske uslove, činjenicu koju su potvrdile sve sudske presude koje su potvrdile legalnost eutanazije.

Noelija, kako priznaje u intervjuu, patila je od opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP) i graničnog poremećaja ličnosti. Međutim, prema kliničkoj proceni psihijatara koji su je lečili, "ona može da razume ozbiljnost mere koju traži i stoga da deluje u svoje ime". Njena stanja "ne umanjuju njenu sposobnost donošenja odluka", potvrdili su psihijatri.

Minimiziranje bola

Još jedan argument koji kruži društvenim mrežama, nakon objavljivanja Noelinog intervjua, jeste ideja da ona fizički nije u tako lošem stanju. Mnoge poruke umanjuju njen bol jer ne deluje potpuno nepokretno.

"Nisam prikovana za krevet; sama se tuširam i šminkam", objašnjava ona u intervjuu. Ali to ne znači da ne pati, jer i ona navodi: "Spavanje mi je veoma teško, a takođe imam bolove u leđima i nogama".

Medicinski karton pruža jasnije tragove.

"Potpuna paraplegija" ostavila joj je sledeće posledice: potpunu povredu kičmene moždine na nivou L3, senzorno oštećenje ispod nivoa povrede, neuropatski bol, fekalnu inkontinenciju, bešiku koja zahteva kateterizaciju svakih šest sati i funkcionalnu zavisnost povezanu sa ovim deficitima, što uključuje "kretanje invalidskim kolicima koja se mogu pokretati u prilagođenim okruženjima", kao i "nesigurnu sposobnost hodanja u zatvorenom prostoru u prilagođenim okruženjima sa hodalicama i udlagama". Lekar specijalizovan za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju opisao je ove posledice kao "trajne i nepovratne".

Noelija je prvo primljena u bolnicu Joan XXIII u Taragoni, a kasnije u kliniku Gutman na intenzivnu neurorehabilitaciju do juna 2023. Deset meseci kasnije, zatražila je pomoć pri umiranju jer joj je lekar savetovao da sačeka godinu dana kako bi video kako će se posledice odvijati.

Njen otac je u svojoj tužbi tvrdio da, iako je njeno stanje ozbiljno, ono se "poboljšava uz pravilan tretman". Ali dijagnoza je jasna: njena "fizička i psihološka patnja je stalna" i nepodnošljiva, kako je Noelija slikovito opisala u svom svedočenju na suđenju: "Svaki dan je užasan i bolan".

Šta znamo o eutanaziji u Španiji?

Španski zakon o eutanaziji stupio je na snagu 2021. godine. Prema vladinim podacima, 426 zahteva za potpomognuto umiranje odobreno je 2024. godine, poslednje godine za koju su dostupni podaci. Ovo je bio prvi put da je slučaj dospeo na sud da sudija odluči.

Prema najnovijim podacima španskog ministarstva zdravlja, 1.123 osobe su imale potpomognutu smrt između juna 2021. godine – kada je zakon o eutanaziji stupio na snagu – i kraja 2024. godine.

Prema zakonu, svako ko je punoletan i ima medicinski potvrđenu „tešku i neizlečivu bolest ili teško, hronično i invalidsko stanje“ može da podnese zahtev za eutanaziju ako je „sposoban i svestan“ kada podnese zahtev.

Zakon definiše tešku i neizlečivu bolest kao onu koja „uzrokuje stalnu i nepodnošljivu fizičku ili mentalnu patnju bez mogućnosti olakšanja koje osoba smatra podnošljivim, sa ograničenim životnim vekom, u kontekstu progresivne krhkosti“.

Kandidati moraju podneti dva pisana zahteva i proći konsultacije sa medicinskim stručnjacima koji ranije nisu bili uključeni u slučaj pre nego što njihovu prijavu odobri regionalni odbor stručnjaka.

Zakon dozvoljava dva načina potpomognutog umiranja: direktno davanje smrtonosne supstance od strane ovlašćenog zdravstvenog radnika ili propisivanje ili isporuku takve supstance pacijentima koji žele sami da okončaju svoj život.