0
Maksima Pitera Pomeranceva skovana za Putinovu Rusiju “Ništa nije istina i sve je moguće” važi i za Kazahstan. Nekadašnja najveća sovjetska republika, posle Rusije naravno, je čorba porodičnih, klanovskih, nacionalnih, regionalnih, kontinentalnih i planetarnih interesa, isprepletanih do te mere da je nemoguće utvrditi gde se završavaju propaganda, interesi, spinovi, a gde počinje istina.
PROČITAJTE JOŠ:
Na dramatičan početak 2022. godine u Kazahstanu su drastično uticali povećanje cena energenata zbog nekontrolisanog “rudarenja” kriptovaluta (tokom poslednjih par godina je otvoreno na desetine hiljada “rudnika” kritpovaluta u Kazahstanu), lične ambicije i obračuni u porodici “oca nacije” Nursultana Nazarbajeva, sukob klana Nazarbajevih sa predsednikom Kasimom Tokajevim, a svoju ulogu su imali Kina i Turska, dok je Moskva stigla tek na kraju. Kriza u Kazahstanu je poslednje što je trebalo Kremlju u ovom momentu.
Nazarbajev je trideset godina vodio Kazahstan na principu koji u Srbiji zovemo politikom “četiri stuba”. Moskvu je držao na odstojanju, ali se nikada nije udaljio od nje da bi se Rusi uznemirili, Kini se približio, ali nedovoljno da bi ušao u zagrljaj Pekinga, sa SAD je težio da ima najbolje moguće odnose pokazujući dobru volju kupujući američko naoružanje, prema Turskoj je Nazarbajev bio veoma senzibilan, pogotovo od učrvršćivanja na vlasti Redžepa Tajipa Erdogana, a sa evropskim multinacionalnim kompanijama je rado potpisivao ugovore o eksploataciji primarnih materija.
Istovremeno, Nazarbajev je balansirao između laičkog i verskog, ukinuo je ćirilicu i nametnuo latinicu, ali je sve vreme bio vrlo obazriv prema ruskoj nacionalnoj manjini koja čini petinu stanovništva. Ideja je bila zadržati što je moguće veći stepen nezavisnosti u sendviču između ruskog medveda i kineskog zmaja, ali i držati pod kontrolom islamski fundamentalizam i versku radikalizaciju.
Tokajev za razliku od Nazarbajeva ima nameru da “četiri stuba” zameni za dva. Nadimak “Kinez” aktuelnog predsednika Kazahstana nije samo rezultat njegovog fizičkog izgleda, odnosno kosih očiju, već njegovog političkog formiranja budući da odlično govori mandarinski jezik od rane mladosti i da je šest godina proveo na diplomatskoj službi u Pekingu, bio je svedok i pokolja na Tjananmenu.
Ekspresno smenjivanja šefa obaveštajne službe Karima Masimova nije samo pokazatelj razračunavanja sa vernim sardnicima i familijom Nazarbajeva već i signal Pekingu. Masimov je Ujgur po nacionalnosti, bio je najdugovečniji premijer tokom Nazarbajovljeve vladavine, i nije tajna da Kazahstan ne samo da nije izručivao odbegle Ujgure iz Sinđana Pekingu, već im je davao logističku i drugu podršku da se domognu Zapada i zaštite od progona nacionalističko-komunističke vlasti u Džongnanhaju.
Uprkos združenoj propagandi Pekinga, Astane (Nur-Sultana) i Moskve u kojima se insinuira da je Zapad pokušao da destabilizuje Kazahstan, smena Maksimova i pozivanje ruskih snaga da intervenišu u zemlji bi mogla da bude signal još jačeg povezivanja Rusije i Kine u funkciji stvaranja antizapadne koalicije. Drugim rečima, Tokajev je sa svoja dva poteza postao još jedan most povezivanja između Putina i Si Đinpinga.
Na jednoj strani je Putinu dao ono do čega mu je veoma stalo priznanje primata u vođenju kontinentalne bezbednosne politike. Tokajev je prvi predsednik neke od bivših republika SSSR-a koji je pozvao ruske vojnike da intervenišu u njegovoj zemlji, razbijajući jedan od velikih tabua, čak ni Lukašenko nije napravio taj potez. Na drugoj je odobrovoljio Peking s porukom da Kazahstan neće više biti popustljiv prema Ujgurima iz Sinđana smenjujući Masimova.
Zahvaljujući kratovidoj politici pojedinih funkcionera u američkoj administraciji i lidera u Velikoj Britaniji i na Starom kontinentu, umesto da se radi na odvajanju Rusije od Kine, Moksva je praktično gurnuta u zagrljaj Kine. Slikovito rečeno, Vašington i Brisel su pucali sami sebi u noge i ujedinjući protiv sebe najveću i najmnogoljudniju državu, inače dva nepomirljiva neprijatelja u svakom drugom scenariju.
Takođe, Tokajev je u prethodnoj nedelji pokazao da je dobro naučio lekciju od svog mentora Nazarbajeva koji je uvek znao da pronađe ili zameni prave prijatelje u pravom momentu i na pravom mestu, od Gorabačova i Jeljcina do Putina i Si Đinpinga.
Kina je nedavno potpisala ugovor o eksploataciji uranijuma u Kazahstanu. Na tom uranijumu Peking bazira program izgradnje 17 nuklearnih centrala koje bi trebalo da reše, barem delimično, energetske i ekološke probleme nekadašnje Centralne imperije. Zato ne čudi što se u kineskim medijima lansirala poruka da “Rusija i Kina neće dozvoliti SAD i Zapadu da gurne u nestabilnost na dugi rok Kazahstan”. Jednostavno, Peking štiti svoje investicije i ne želi borce protiv korupcije na vlasti u Astani, odnosno Nur Sultanu, zato je ulazak ruskih trupa u Kazahstan imao kineski “blagoslov”.
Osim EU i SAD, veliki gubitnik u kazahstanskoj partiji pokera bi mogla da bude Turska. Ambicije Redžepa Tajipa Erdogana su poprilično porasle u centralnoj Aziji posle uspešne akcije u Nagorno-Karabahu i stavljanja pod kontrolu režima Ilhama Alijeva u Azerbejdžanu.
Geopolitičke implikacije i interesi planetarnih i regionalnih sila su samo jedna strana medalje. Na drugoj strani su verovatno pravi motivi nastale krize: nesposobnost da se obuzdaju i regulišu “rudari” kriptovaluta, političke ambicije Nazarbajevljeve ćerke Darige i rastući animozitet dela društva prema klanu Nazarbajeva, prema njihovom rasipanju novca, kabadahijskom ponašanju i seriji nerazjašnjenih ubistava.
U poslednjih par godina Kazahstan je postao Eldorado za “rudare” kriptovalute. Zahvaljujući korupciji, odsustvu zakonske regulative i pre svega jeftinoj energiji, blizu sto hiljada kompanija, uglavnom iz Kine, koje se bave proizvodnjom kriptovaluta se preselilo u Kazahstan. Budući da proizvodnja kriptovaluta zahteva ogromne količine energije, čitav energetski sistem u Kazahstanu je bio doveden u pitanje i povećanje cena energenata je bio neminovan i pored ogromih nalazišta energenata.
Verovalo se da je Tokajev samo prelazno rešenje za dolazak na vlast Darige pošto Nazarbajevi nisu želeli da se stekne utisak kao da se radi o dinastičkoj smeni na vlasti. Ona je u 2019. godini izabrana za predsednicu Senata, funkcija koja je trebalo da pruži legitimitet za njeno preuzimanje funkcije predsednika u povoljnom momentu. Najstarija ćerka prvog kazahstanskog predsednika je poznata po nezajažljivim ambicijama i osvetoljubivosti. Njeni protivnici ili “izdajnici” porodičnog klana, uključujući i najbliže članove familije, završavaju misterioznim smrtima.
Darigin bivši suprug kome je razvod saopšten faksom dok se nalazio u inostranstvu, posle neuspešnog traženja azila po Evropi, obesio se na neobjašnjiv način u austrijskom zatvoru dok je čekao ekstrdiciju u Kazahstan. I njen sin Nurali koji se nije libio da iznosi “prljavi porodični veš” i kompromitujuće priče, uključujući da je on plod incesta, pronađen je mrtav u Londonu. Srčani udar, u 29-oj godini života.
Veoma je indikativno da u poslednjih par dana na državnoj televizji ne može da se čuje novo ime glavnog grada Nur Sultan. Astani je promenjeno ime u klasičnom komunističkom stilu, po imenu Nazarbajeva i na nagovor ćerke Darigine pre tri godine, a sad se samo apostrofira kao prestonica ili glavni grad.
Ne zna se gde je i da li je živ “otac nacije” koji je 30 godina vladao Kazahstanom kao sultan, odnosno kao “sultanova svetlost”, što u bukvalnom prevodu znači njegovo ime Nursultan. Nazarbajev je poslednji put viđen u Sankt Petersburgu, pre Nove godine, taman kada je pomislio da je izbegao Solonovo upozorenje “Ne možeš da kažeš za jednog čoveka da je imao sreću dok ne umre”.
BONUS VIDEO: Sukobi na ulicama Kazahstana zbog povećanja cene goriva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
