0
Poslanik Evropskog parlamenta i izvestilac za novu strategiju proširenja Evropske unije Tonino Picula rekao je da odluka o davanju statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini i Moldaviji predstavlja dobru vest za Zapadni Balkan, jer na neki način daje novi zamah politici proširenja.
Ta odluka učinila je politiku proširenja ponovo geostrateškom potrebom EU i na zemljama Zapadnog Balkana je da to iskoriste, rekao je Picula u emisiji Skrining portala Juropijen vestern Balkansa.
On je dodao da pravo na razočaranje nemaju svi, već samo oni koji su nešto uradili – pre svega Severna Makedonija, koja je promenila čak i ime države, a posle toga se ništa nije dogodilo, kao i Albanija koja je napravila ozbiljan zahvat u pravosuđu.
„Neki drugi na Zapadnom Balkanu nisu uradili dovoljno“, rekao je Picula i dodao da misli da se u drugoj polovini ove godine, ako budu dolazile dobre vesti sa Zapadnog Balkana, možda i vide neki pomaci u statusima.
Upitan o statusu kandidata za Ukrajinu, ali ne i za Bosnu i Hercegovinu, on je rekao da je Ukrajina zemlja u ratu i ima spoljne pretnje, dok BiH niko ne ugrožava od spolja.
„BiH je ugrožena zemlja iznutra. To je zemlja koja je u desetogodišnjoj blokadi zbog delovanja domaćih političara, koji imaju proevropski narativ na usnama, ali malo rade na zadovoljavanju kriterijuma. Odgovornost pre svega ne leži na Briselu, nego na političarima koji vode tu zemlju“, rekao je Picula.
Na pitanje šta Zapadni Balkan može da očekuje tokom češkog predsedavanja EU, rekao je da će ono staviti akcenat na solidarnost EU u pomaganju Ukrajini, ali i da, prema njegovom mišljenju, pažnja mora biti usmerena na ono što se dešava na Zapadnom Balkanu.
Upitan da li Zapadni Balkan može da padne u zapećak, rekao je da „nije na Briselu da briše dugove, već na državama Zapadnog Balkana da ispunjava reforme“, a on Zapadni Balkan vidi kao presudno važan geostrateški prostor za realizaciju EU kao uticajne geopolitičke sile.
Kako je rekao, u meri u kojoj se politika neke države usaglasi sa politikama i vrednostima EU, smanjiće se razlozi za spori napredak.
„Ne možete očekivat brz ili normalan napredak zemlje poput Srbije, koja ima tako nizak postotak usaglešenosti sa zajedničkom bezbednosnom i spoljnom politikom EU“, istakao je Picula.
BONUS VIDEO: Evropa i Zapadni Balkan – slepi kolosek
