11
Nedavni napadi duboko unutar teritorije Rusije predstavljaju samo poslednje u nizu smelih akcija koje je Ukrajina preduzela protiv ruskih vojnih ciljeva, teritorije i simbola moći tokom protekle tri godine rata.
Ukrajinske bespilotne letelice izvele su seriju napada na ruske vojne vazduhoplovne baze u nedelju, i to u velikoj ofanzivi koja je došla dan pre mirovnih pregovora između dve zaraćene strane u Istanbulu.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je Kijev izveo napade dronovima na vojne aerodrome u pet ruskih regiona — Murmansk, Irkutsk, Ivanovo, Rjazan i Amur. Protivvazdušna odbrana je, prema navodima ministarstva, odbila napade u svim oblastima osim u Murmansku i Irkutsku.
PROČITAJTE JOŠ:
„U tim regionima, lansiranje FPV dronova iz neposredne blizine aerodroma izazvalo je požare na nekoliko aviona“, navelo je rusko ministarstvo. FPV dronovi (First Person View) opremljeni su kamerama koje prenose sliku uživo operaterima, omogućavajući im precizno upravljanje.
Požari su brzo ugašeni, a nije bilo prijavljenih žrtava. Nekoliko osoba koje se dovode u vezu sa napadima je, prema saopštenju, privedeno.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pohvalio je akciju, nazvavši je „apsolutno briljantnom“ u poruci objavljenoj na Telegramu.
Međutim, ovi udari su samo najnoviji u nizu smelih napada koje je Ukrajina izvela na ruske vojne ciljeve, često duboko iza linije fronta. Za neke je Kijev preuzeo odgovornost, dok se za druge veruje da su delo ukrajinskih specijalnih snaga.
Zelenski je izjavio da je u napadu korišćeno 117 dronova. „Rusija je pretrpela značajne gubitke — i to s pravom“, rekao je on.
Ukrajinska bezbednosna služba (SBU) saopštila je da su pogođeni ruski vojni avioni ukupne vrednosti od čak sedam milijardi dolara. Među ciljevima su bile baze Belaja u Irkutsku (4.300 km od ukrajinske granice) i Olenja u Murmansku (1.800 km od Ukrajine).
Ukrajinski mediji preneli su da su dronovi bili prokrijumčareni u Rusiju i skriveni u kamionima.
Prema tim izveštajima, pogođeno je najmanje 41 ruski teški bombarder u četiri različite baze. Među njima su strateški avioni Tu-95 i Tu-22, koje Rusija koristi za lansiranje raketa dugog dometa ka ukrajinskim gradovima. Moskva još nije potvrdila razmere štete, ali napad se ocenjuje kao jedan od najrazornijih do sada.
Dopisnik Al Džazire iz Kijeva, Džon Hendren, opisao je napad kao „smelu operaciju na koju je Ukrajina dugo čekala, usled sve učestalijih ruskih vazdušnih udara u proteklim nedeljama“.
I Ukrajina i Rusija poslednjih nedelja pojačale su međusobne napade dronovima.
Rusija je prošle nedelje lansirala više od 900 kamikaza dronova i 92 projektila, usmrtivši najmanje 16 civila. Ti napadi usledili su nakon serije ukrajinskih napada na rusku infrastrukturu u Tulskom regionu, Alabugi i Tatarstanu, u kojima je upotrebljeno najmanje 800 ukrajinskih dronova.
U međuvremenu, Ukrajinska delegacija, predvođena ministrom odbrane Rustemom Umerovim, stigla je u Istanbul na nove pregovore s ruskom stranom. Poslednji sastanak, održan 16. maja, doveo je do razmene po 1.000 ratnih zarobljenika. Ovaj poslednji susret takođe je rezultirao dogovorom o novoj razmeni.
Zelenski je ranije izražavao sumnju u rusku iskrenost, naglasivši da će delegacija iz Kijeva nastupiti sa jasnim zahtevima — uključujući „potpun i bezuslovan prekid vatre“ i povratak zarobljenih i otete dece. Rusija je predstavila svoje uslove i odbila predlog Turske da se sastanak podigne na nivo lidera.
Pregovori su održani uz podršku SAD, a predsednik Donald Tramp je insistirao na brzom dogovoru. Ipak, sastanak nije doneo značajan pomak. Tramp je, izražavajući frustraciju zbog Putinovih postupaka, napisao: „Nešto se s njim dogodilo. Potpuno je poludeo!“ i dodao da „dok traju pregovori, on ispaljuje rakete na Kijev“.
Američki predsednik se još nije oglasio povodom ukrajinskih udara na ruske baze u nedelju.
Napadi na Krimski most 2022. i 2023.
Most koji spaja Krim sa Rusijom više puta je bio meta. U oktobru 2022. most je delimično uništen eksplozijom kamiona. U julu 2023, novi napad dronovima na moru doveo je do smrti dvoje ljudi.
Napadi na Crnomorsku flotu 2023.
U jesen 2023. Ukrajina je izvela niz napada na Sevastopolj i aerodrom Saki. Najznačajniji udar izveden je 22. septembra, kada je pogođena komanda Crnomorske flote i, navodno, ubijen njen komandant Viktor Sokolov.
Napad na Kremlj 2023.
U maju 2023, dva drona su navodno pokušala napad na Kremlj. Moskva je tvrdila da je u pitanju pokušaj atentata na Putina. Zelenski je negirao umešanost, ali zapadni analitičari veruju da su napad izvele ukrajinske specijalne jedinice.
Ukrajinske snage su 6. avgusta 2024. iznenada napale Kursku oblast, nateravši Moskvu na evakuaciju susedne Belgorodske oblasti. U jeku ofanzive, Ukrajina je kontrolisala oko 1.400 kvadratnih kilometara teritorije.
Do početka 2025. Rusija je povratila veći deo teritorije, ali je Ukrajina u januaru započela novi talas napada. Nakon što je Tramp privremeno obustavio vojnu i obaveštajnu pomoć Ukrajini, Rusija je do marta uspela da preuzme gotovo sve što je bilo izgubljeno.
