Džejms Parker sa Univerziteta Melburn: Zvuk se na protestu u Beogradu čuo usred tišine, faktor šoka je značajan

„Jedna od stvari koja je veoma primetna u upotrebi u Srbiji je da se ovaj zvuk čuo usred tihog protesta, bdenja. Kontekst u kome čujete zvuk uvek čini veliku razliku u njegovom značenju i efektu. Dakle, ako su svi tihi, mirni i odjednom ova vrsta užasne, terorizirajuće buke dođe do njih, to je zaista drugačija vrsta iskustva nego čuti sličan zvuk u kontekstu ratne zone. Faktor šoka je ovde značajan“, kaže Parker.

Zašto se LRAD koristi širom sveta i kakve efekte ima? Koje primere njegove upotrebe znamo?

LRAD je napravljen 2001-2002 kao odgovor na bombardovanje američkog ratnog nosača i brzo ga je preuzela američka mornarica, brzo pronašao svoj put iz mornarice u američku vojsku. LRAD je bio raspoređen u Iraku i Avganistanu, a zatim je brzo našao put do policijskih snaga širom sveta. Dakle, prva zabeležena upotreba od strane policijskih snaga bila je u Gruziji 2007. godine, a zatim u Americi već 2009. godine. U Americi je korišćen godinama, od početka protesta Black Lives Matter. Ovo je dovelo do mnogih tužbi u SAD. Ja sam u Australiji i ovde imamo LRAD uređaje.

Dakle, ono što do sada znamo je da je Genesis, proizvođač, rekao da nije korišćen nakon gledanja video zapisa. Ministar ga je juče čak pokazao novinarima, emitujući zvučne poruke. Ali on može proizvesti druge vrste zvukova osim reprodukcije glasa, zar ne?

Tako je. LRAD se može koristiti u najmanje dva različita režima. Može se koristiti samo kao veoma glasan zvučnik. To je ono za šta je prvobitno napravljen, da brodovi emituju poruke brodovima koji se približavaju. Ali takođe ima ozloglašeni režim upozorenja. To je sirena visokog tona koja je namenjena da cilja na ranjivost ljudskog sluha. To je neka vrsta glasnog zvuka visokog tona i pri dovoljnoj jačini može izazvati bol, i u nekim slučajevima ozbiljan gubitak sluha koji u stvari može biti trajan. Međutim, na snimcima protesta u Beogradu koje sam video u najmanju ruku nije jasno da li se koristi LRAD. Svakako ne izgleda kao da se koristio režim upozorenja. To je veoma jasan zvuk sirene visokog tona. Ali ako pogledate veb stranu proizvođača, vrlo je jasno da se na LRAD mogu spojiti MP3 plejeri i emitovati bilo kakav zvuk. Nemamo dovoljno informacija o tome koji se tačno uređaj koristio. Sa moje strane, koji god uređaj se koristio, jasno je da je efekat zvuka koji su demonstranti iskusili tokom ovog 15-minutnog bdenja bio zastrašujući. To je odmah jasno iz video snimaka. Mislim da u ovom trenutku možda i nije najvažnije da se tačno zna šta je korišćeno, da su druga pitanja važnija, da debata u javnosti ne ode samo u tom smeru. Mislim da bi trebalo da vodimo debatu ili da narod Srbije treba da vodi debatu o tome kako je korišćen koji god uređaj da je korišćen i da li je ta upotreba u suprotnosti sa srpskim zakonom ili normama.

Govoreći o zakonitosti upotrebe, upotreba LRAD ili sličnog naoružanja u Srbiji nije legalna. Međutim, ono što smo čuli od državnih zvaničnika je da nije korišćen. Prvo nisu hteli da kažu imamo li ga ili nemamo. Onda su potvrdili da ga imamo, da je u kutijama. I samo dan nakon toga, videli smo da su potvrdili da je to bilo na ulici, na automobilima. Nije korišćen, kako su rekli, ali je i dalje nije zakonito da ga imaju. Dakle, to je i pravno pitanje. To je jedna od stvari na koju takođe treba da se fokusiramo, zar ne?

Da, mislim, svakako. Nisam najrelevantniji da pričam o motivima srpskih vlasti u vezi sa dezinformacijama ili „nespretnostima“o tome da li je LRAD u posedu policije. Ono što mogu da kažem je da pitanje nije samo da li je LRAD korišćen ili je LRAD bio u posedu policije. Pitanje je i koji je drugi uređaj je možda korišćen i kako je korišćen. I možemo razmišljati u smislu ljudskih prava, srpskih ustavnih normi, slobode udruživanja, pitanjima o prekomernoj upotrebi sile. Dakle, samo želim da upozorim da se čitav razgovor ne vodi o tome koji je uređaj korišćen, iako je to, naravno, veoma važno pitanje, posebno ako se vrte dezinformacije i izgleda da je vlada uhvaćena u nekoj vrsti laži oko sopstvenog stava.

Da, možda nikada nećemo saznati jer je to pitanje iz vlasti i znamo da verovatno kao nezavisni medij nećemo dobiti odgovor od vlasti. Ali vi opširno pišete o zvučnom ratovanju. Pišete o stvarima koje se mogu dogoditi nakon upotrebe zvučnog oružja. Napisali ste u svom eseju da za LRAD, na primer, može da rani, ali nema povrede. Pa recimo, za ljude koji ne znaju mnogo o tome, jer je to u sivoj zoni, imali smo ljudi koji su tražili medicinsku pomoć, ali su lekari to poricali. Pa kako bi doktor, recimo, identifikovao uzrok tome, ako nema saznanja o nečemu kao što je LRAD ili bilo kakvo slično zvučno oružje?

Pa, to je dobro pitanje. Kao što kažete, godinama sam radio istraživanja o soničnom oružju Mogli bismo da se setimo primera kao što je upotreba muzike i zvuka u mučenju. Mogli bismo da golvorimo o upotrebi zvučnih udara iznad Nikaragve 1980-ih od strane američke vojske nad Gazom. Jer, ako ste bili pretučeni pendrekom ili upucani metkom ili čak napadnuti suzavcem tako da su vam oči suze ili krvave ili šta već, vrlo je očigledno da vam se nešto dogodilo. Ali jedna od prednosti zvuka koju policijske i vojne snage širom sveta dobro znaju je to da zvuk utiče na vas, izaziva mučninu, izaziva oštećenje sluha. Bilo je izveštaja da može izazvati psihičko oštećenje, ali povrede nisu vidljive okom.

Jedna od stvari koja je veoma primetna u upotrebi u Srbiji je da se ovaj zvuk čuo usred tihog protesta, bdenja. Kontekst u kome čujete zvuk uvek čini veliku razliku u njegovom značenju i efektu. Dakle, ako su svi tihi, mirni i odjednom ova vrsta užasne, terorizirajuće buke dođe do njih, to je zaista drugačija vrsta iskustva nego čuti sličan zvuk u kontekstu ratne zone. Faktor šoka je ovde značajan. Lekari bi mogli da razaznaju pucanje bubnih opna ili oštećenje nerava koristeći standardne tehnike. Ali mislim da treba razmišljati i o psihičkoj šteti. Znate, velika vrsta šokantnih zvukova izaziva skokove u nivou kortizona, adrenalina, a oni mogu biti povezani sa dugotrajnim psihološkim stanjima. Vojnici koji su iskusili glasne eksplozije i druge akustične uslove rata prijavljuju dugogodišnje psihičke poteškoće u vezi sa iskustvom buke i tako dalje. Tako da ne mislim da je ovo samo pitanje fiziologije koje lekari mogu ili ne mogu da razaznaju. Zato se ove stvari i koriste jer su fizička oštećenja nevidljiva.

Ovo postavlja pitanje upotrebe zvučnog oružja širom sveta. O tome govore mnogi stručnjaci širom sveta. Postoje zvučni tehničari koji pokušavaju da otkriju šta se dogodilo. Verujete li da ćemo ikada saznati šta je ovde korišćeno? Mislim, imamo ovakvu vladu koja o tome neće da govori. Postavlja pitanja o tome šta je korišćeno i možda nikada nećemo saznati. Dobra stvar je što je ovo podiglo svest, kao što sam rekao, i možda se više nikada neće koristiti.

Pa, mislim da je moguće utvrditi šta se desilo. Ja sam u odboru organizacije pod nazivom Earshot, koja je nevladina organizacija specijalizovana za audio forenziku. Earshot je izneo neke preliminarne analize koje ste možda videli, sugerišući da iz snimka iz publike koje su dobili o ovome da je reč o vorteksu, vrtložnom topu. Ne pominju LRAD, već ovaj drugi uređaj. To je bila samo preliminarna istraga. Sada, Earshot ima veoma dugu evidenciju o odličnom radu na ovom polju. Audio forenzika je stvar koju možete razaznati sa dovoljno dokaza, dovoljnog kvaliteta, određene stvari iz akustičnog signala koji su prikupili građani reporteri ili samo ljudi sa pametnim telefonima, znate. Zato mislim da je važno da ljudi dele ove informacije sa organizacijama kao što je Earshot. Prijavite sve simptome lekarima, pravnim organizacijama i tako dalje, u meri u kojoj je to bezbedno. Jer samo tada ćete moći da izgradite širu sliku, korpus dokaza koji bi bio potreban da se utvrdi šta se dogodilo. Dobro smo upoznati sa zakonima o upotrebi ovog oružja. Možemo da donosimo zaključke na osnovu dokaza koji su nam dostupni. To se stalno dešava u sudnicama. Dakle, iako vlada možda odluči da ne bude potpuno iskrena o tome šta se dogodilo, mislim da je moguće utvrditi šta se dogodilo i čime. I mislim da su organizacije poput Earshot-a verovatno te koje to rade.