Budite se umorni iako ste spavali celu noć: Lekar otkriva koje pitanje prvo postavlja ljudima sa ovim problemom, a odgovor otkriva mnogo

„Buđenje sa osećajem umora ne bi trebalo jednostavno prihvatiti kao nešto normalno“, kaže dr Pedram Navab, lekar specijalizovan za medicinu spavanja i autor knjige „The Alchemy of Sleep“.

Kada mu pacijent kaže da se svakog jutra budi umoran, prvo pitanje koje postavlja veoma je jednostavno:

„Da li uopšte spavate dovoljno?“

Pre nego što se posumnja na poremećaj spavanja ili neki zdravstveni problem, potrebno je utvrditi koliko osoba zaista spava. Mnogi misle da provode dovoljno vremena u snu, iako u praksi redovno spavaju kraće nego što im je potrebno.

Međutim, broj sati nije jedino što je važno. Moguće je provesti sedam ili osam sati u krevetu, a ipak imati nekvalitetan i isprekidan san.

Zašto se budimo umorni?

Jedan od najčešćih razloga je upravo loš kvalitet sna.

Kasno konzumiranje kofeina, alkohol uveče, stres, anksioznost, depresivno raspoloženje, nepravilan raspored spavanja i određeni lekovi mogu da utiču na to koliko se telo tokom noći zaista oporavi.

Problem mogu biti i poremećaji spavanja kojih osoba nije ni svesna.

Jedan od najčešćih je apneja u snu, kod koje tokom noći dolazi do ponavljanih prekida disanja. Osoba se tih buđenja često uopšte ne seća, ali san postaje isprekidan, pa se ujutru može probuditi iscrpljena uprkos tome što je u krevetu provela dovoljno vremena.

Zato lekar pacijente koji se dugo bude umorni pita da li hrču, da li je neko primetio prekide disanja tokom njihovog sna, kakav im je raspored spavanja, koje lekove koriste i da li tokom dana imaju izrazitu potrebu za snom.

Ako odgovor nije jasan, mogu se preporučiti testovi, među kojima su kućno testiranje na apneju ili detaljnije ispitivanje sna.

I nepravilan ritam može napraviti problem. Ako radnim danima ustajete rano, a vikendom spavate nekoliko sati duže, unutrašnji ritam organizma može da se poremeti, zbog čega je uveče teže zaspati, a ujutru ustati odmoran.

Šta možete da uradite?

Navab savetuje da se prvo obrati pažnja na osnovne stvari: dovoljno sna, približno isto vreme odlaska na spavanje i buđenja i rutina koja mozgu daje signal da se dan završava.

Mrak, tišina, mirna muzika, vežbe disanja ili čak poznat miris mogu vremenom postati signali koje mozak povezuje sa odlaskom na spavanje.

Važno je i napraviti jasnu razliku između pospanosti i umora.

Pospanost znači da imate problem da ostanete budni – kapci postaju teški, glava pada i imate snažnu potrebu da zaspite. Umor, sa druge strane, više se oseća kao nedostatak fizičke ili mentalne energije, bez nužne potrebe za snom.

Ta razlika lekaru može biti veoma važna pri traženju uzroka problema.

Ako nekoliko nedelja redovno spavate dovoljno i vodite računa o navikama, a i dalje se gotovo svakog jutra budite neodmorni, posebno ako tokom dana teško funkcionišete, jako hrčete, imate prekide disanja ili izraženu pospanost, Navab savetuje razgovor sa lekarom ili specijalistom za spavanje.

Povremeno loša noć nije neobična. Ali ako se iz dana u dan budite kao da uopšte niste spavali, razlog vredi potražiti umesto da se takvo stanje prihvati kao normalno.