Zaboravljena priča o četvorici sportista: Ultimativna žrtva koja je spasila hiljade života

Pre 25 godina osvanuo je jedan običan, sunčan dan nad Njujorkom, a avion United Airlinesa 93 poleteo je sa aerodroma u Njuarku ka San Francisku. U njemu se nalazilo 37 putnika i sedam članova posade. Među putnicima su bila i četvorica otmičara, ali i četvorica ljudi sa ozbiljnim sportskim iskustvom – Mark Bingam, Džeremi Glik, Tod Bimer i Tom Bernet.

Samo nekoliko desetina minuta kasnije, njihov let pretvorio se u borbu za život. Otmičari su preuzeli avion i promenili njegov kurs prema Vašingtonu, dok su putnici telefonom počeli da saznaju šta se događa širom Amerike. Dva aviona već su udarila u Kule bliznakinje u Njujorku, treći je pogodio Pentagon, a postalo je jasno da ni njihov avion nije bio običan oteti let.

U tom trenutku putnici su shvatili da je avion deo mnogo većeg napada. A nekoliko njih odlučilo je da ne čeka šta će se dogoditi.

Među njima su bili Mark Bingam, Džeremi Glik, Tod Bimer i Tom Barnet.

Let 93 poleteo je iz Njuarka u 8.42 po lokalnom vremenu. Avion je trebalo da stigne u San Francisko, ali je već oko 9.28 postalo jasno da nešto ozbiljno nije u redu. Otmičari su napali članove posade, preuzeli kokpit i promenili kurs.

Pilot otmičar Ziad Džarah usmerio je avion prema Vašingtonu.

Putnici u početku nisu znali šta se događa. Međutim, kako su telefonskim pozivima uspeli da stupe u kontakt sa porodicama i nadležnim službama na zemlji, počeli su da sastavljaju sliku onoga što se dešava.

Saznali su da su dva aviona udarila u Svetski trgovinski centar, a da je treći pogodio Pentagon.

Tada je postalo jasno da cilj otmičara nije samo da preuzmu avion.

Njihov avion bio je još jedno oružje.

Mark Bingam bio je jedan od putnika koji su odlučili da nešto urade. Bio je ozbiljan sportista, ragbista koji je igrao na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, sa kojim je osvojio nacionalnu titulu. Kasnije je nastavio da igra ragbi i osnovao klub San Francisco Fog.

Bio je krupan, snažan i naviknut na fizički kontakt, ali je njegov sportski put značio mnogo više od toga. Ragbi je sport u kojem nema mnogo prostora za povlačenje kada ekipa krene u akciju.

Bingam tog jutra čak nije ni trebalo da bude među putnicima. Prespavao je, pa je na avion stigao u poslednjem trenutku.

Drugi sportista bio je Džeremi Glik. I on je igrao ragbi, ali je imao i ozbiljno iskustvo u borilačkim veštinama. Na Univerzitetu Ročester bio je kapiten ragbi ekipe, dok je 1993. godine postao nacionalni univerzitetski šampion u džudou. Imao je crni pojas.

Tokom otmice telefonom je razgovarao sa suprugom Lajzom. Objasnio joj je da su otmičari preuzeli avion i da putnici pokušavaju da shvate šta da rade.

Glik je bio jedan od ljudi koji su počeli da razmišljaju o napadu na otmičare.

Tod Bimer takođe je bio čovek sa ozbiljnim sportskim iskustvom. U srednjoj školi igrao je bejzbol, košarku i američki fudbal, a na koledžu je nastavio da igra bejzbol. Za Univerzitet Fresno nastupio je u 92 utakmice.

Tokom leta razgovarao je sa telefonskom operaterkom Lajzom Džeferson. Rekao joj je šta se događa i objasnio da putnici razmatraju mogućnost da pokušaju da preuzmu avion.

U jednom trenutku Bimer je pitao ostale putnike da li su spremni.

Bili su.

Četvrti među njima bio je Tom Barnet, bivši kvoterbek. Američki fudbal igrao je još u srednjoj školi, a zatim i na Univerzitetu Sent Džons u Minesoti. Karijeru mu je prekinula povreda, ali je ostao poznat kao lider i veoma uspešan sportista.

Barnet je tokom otmice telefonom razgovarao sa suprugom Dinom. Rekao joj je da su putnici odlučili da pokušaju da preuzmu avion.

Nije bilo mnogo vremena.

Nisu mogli da čekaju pomoć, jer pomoć nije mogla da stigne do njih.

Nisu mogli da računaju na policiju ili vojsku, jer se avion nalazio visoko iznad zemlje i leteo je prema Vašingtonu.

Mogli su samo da pokušaju sami.

Oko 9.57 putnici i članovi posade krenuli su prema kokpitu.

Bila je to improvizovana grupa ljudi koja je znala da je gotovo sigurno čeka smrt ako pokuša da probije vrata pilotske kabine. Ipak, krenuli su.

Koristili su kolica za hranu i druge predmete kako bi pokušali da probiju vrata. Otmičari su sa druge strane pokušavali da ih zadrže.

Ziad Džarah tada je počeo da naglo pomera avion levo i desno, kao i da obara i podiže nos letelice, pokušavajući da putnike izbaci iz ravnoteže.

Ali oni nisu odustajali.

U jednom od poslednjih telefonskih razgovora Tod Bimer izgovorio je rečenicu koja će zauvek ostati povezana sa letom 93.

„Let's roll.“

Putnici su krenuli.

Otmičari su shvatili da bi mogli da izgube kontrolu nad avionom. Zato su doneli poslednju odluku – da sruše letelicu pre nego što putnici uspeju da uđu u kokpit.

U 10.03 avion se srušio na polje kod Šanksvila u Pensilvaniji.

Poginulo je svih 40 putnika i članova posade koji su se nalazili u avionu – 33 putnika i sedam članova posade. Četvorica otmičara takođe su poginula.

Ali let 93 nije stigao do Vašingtona.

Kasnija rekonstrukcija događaja pokazala je da je avion bio usmeren prema glavnom gradu SAD, a najverovatnija meta bio je Kapitol. Zahvaljujući pobuni putnika, otmičari nisu uspeli da sprovedu plan do kraja.

U tome i jeste posebnost leta 93.

Putnici nisu uspeli da preuzmu avion. Nisu uspeli da savladaju otmičare. Nisu preživeli.

Ali su uspeli da spreče ono što je moglo da usledi.

Da nije bilo njihovog napada, avion bi najverovatnije nastavio prema Vašingtonu. Koliko bi ljudi tada stradalo nemoguće je precizno utvrditi, ali meta je bila u samom centru američke vlasti.

Među ljudima koji su odlučili da pokušaju da promene ishod bili su i četvorica sportista.

Mark Bingam, ragbista.

Džeremi Glik, ragbista i džudista.

Tod Bimer, bejzbolista.

Tom Barnet, kvoterbek.

Nisu bili vojnici. Nisu bili policajci. Nisu imali obuku za borbu protiv terorista.

Bili su sportisti koji su se tog jutra našli u najgoroj mogućoj situaciji.

Njihova sportska iskustva nisu ih učinila nepobedivima. Nisu im omogućila da prežive. Ali su bili među ljudima koji su u trenutku kada je bilo najlakše odustati odlučili da pokušaju.

I nisu bili sami. Zajedno sa ostalim putnicima i članovima posade krenuli su prema kokpitu, znajući da možda neće imati drugu priliku.

Nisu je ni dobili.

Let 93 srušio se pre nego što je stigao do Vašingtona.

Četrdeset ljudi izgubilo je život u avionu, ali je njihov otpor verovatno sprečio još veću tragediju. Zbog toga se žrtva putnika leta 93 danas ne posmatra samo kroz broj ljudi koji su tog dana poginuli, već i kroz ono što su svojim poslednjim postupkom sprečili.

A među njima su bili i četvorica sportista koji su poslednji put u životu zaigrali kao ekipa.

Ovoga puta nije bilo terena, tribina, protivničkog tima ni medalje.

Samo avion, nekoliko minuta i odluka da se krene napred.

Mark Bingam, Džeremi Glik, Tod Bimer i Tom Barnet doneli su je zajedno sa ostalim putnicima.

I time su zauvek postali deo priče o letu 93 – letu koji je pao, ali nikada nije stigao do svoje mete.