„Avion je udario u zgradu, pokušaćemo da se evakuišemo“: Tragična priča Bojana Kostića, nekadašnje Partizanove nade

Kostić je potom život nastavio u Sjedinjenim Američkim Državama, a posebno je zavoleo Njujork. Radio je kao trgovac i gradio život koji je izgledao potpuno drugačije od onoga koji je zamišljao kao mladi košarkaš. Bio je u vezi sa Šveđankom Suzan, a spremao se i za polaganje testa za dobijanje američkog državljanstva.

Veče pre 11. septembra 2001. godine Suzan je proveravala njegovo znanje za test. Kostić je, prema njenim kasnijim rečima, bio spreman i uspešno je odgovarao na pitanja.

Bojan je tog jutra otišao na posao u Svetski trgovinski centar. Radio je u brokerskoj kompaniji Kantor Ficdžerald, čije su kancelarije bile na 104. spratu Severne kule. Kada je u 8.46 avion kompanije „Amerikan erlajns“ udario u zgradu, Kostić se našao iznad zone udara, zarobljen u jednoj od najviših tačaka zgrade.

Samo minut posle udara uspeo je da telefonom pozove Suzan. Nije znao šta će se dogoditi, ali joj je ostavio poruku mirnim glasom: „Avion je udario u zgradu, pokušaćemo da se evakuišemo.“ To je bio njegov poslednji kontakt sa verenicom.

Kule bliznakinje srušile su se manje od dva sata kasnije. Bojan Kostić imao je 34 godine. Njegovi posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni, pa je, zajedno sa hiljadama drugih ljudi koji su stradali u rušenju Svetskog trgovinskog centra, proglašen mrtvim.

Tako je priča o mladom beogradskom košarkašu dobila tragičan kraj daleko od Srbije. Kostić je kao tinejdžer sanjao o velikoj košarkaškoj karijeri, dobio priliku da kroz Partizan i stipendiju stigne do američke košarke, a onda je zbog povrede morao da promeni životni put. Dve decenije kasnije, njegovo ime ostalo je zapisano i među žrtvama najvećeg terorističkog napada na tlu Sjedinjenih Američkih Država.

Bojan Kostić nije bio samo jedan od gotovo 3.000 ljudi koji su tog dana izgubili život. Bio je Beograđanin, bivši košarkaš Partizana i čovek koji je nekoliko godina ranije otišao u Ameriku sa sportskim snom. Njegova poslednja poruka, izgovorena u trenutku kada je već bilo jasno da se dogodilo nešto strašno, ostala je poslednji trag jednog života koji je prekinut 11. septembra 2001. godine.