Veliko istraživanje otkrilo da li su zaista ljudi koji imaju para srećniji od onih koji nemaju mnogo - rezultat otkriva istinu

Ljudi koji imaju više novca u proseku jesu srećniji od ljudi sa nižim primanjima.

To, naravno, ne znači da je svaki bogat čovek srećan niti da osoba sa prosečnom ili niskom platom mora da bude nesrećna. Ali statistička veza između prihoda i subjektivnog blagostanja postoji, a jedno od najvažnijih objašnjenja jeste vrlo praktično: novac kupuje sigurnost, mogućnost izbora i zaštitu od dela svakodnevnih problema.

Jedno od najpoznatijih istraživanja na ovu temu objavili su još 2010. godine psiholog i nobelovac Daniel Kaneman i ekonomista Angus Diton sa Univerziteta Prinston.

Analizirali su više od 450.000 odgovora Amerikanaca i napravili važnu razliku između dve stvari koje svakodnevno nazivamo srećom.

Prva je zadovoljstvo životom – odgovor na pitanje koliko smo, kada pogledamo svoj život u celini, zadovoljni onim što imamo i gde smo stigli.

Druga je emocionalno blagostanje kako se zaista osećamo tokom običnog dana: koliko doživljavamo radost, stres, tugu, ljutnju ili zabrinutost.

Kaneman i Diton ustanovili su da je procena sopstvenog života rasla zajedno sa prihodima praktično kroz čitav raspon zarada koji su posmatrali. Međutim, svakodnevno emocionalno blagostanje u njihovim podacima prestajalo je značajnije da raste kada godišnji prihod domaćinstva dostigne približno 75.000 dolara.

Iz tog istraživanja nastala je jedna od najčešće ponavljanih tvrdnji o novcu i sreći: posle određene plate dodatni novac više nas ne čini srećnijim.

Ispostavilo se da priča nije tako jednostavna.

Milion i po odgovora promenilo je sliku

Više od deset godina kasnije, Metju Kilingsvort sa Vorton škole Univerziteta Pensilvanije odlučio je da pitanje postavi na drugačiji način.

Umesto da ljude jednom pita kako se generalno osećaju, napravio je aplikaciju koja ih je nasumično kontaktirala tokom dana i tražila da u tom trenutku odgovore na jednostavno pitanje: „Kako se sada osećate?“

U istraživanju je učestvovala 33.391 zaposlena osoba u SAD između 18 i 65 godina, a prikupljeno je čak 1.725.994 izveštaja o njihovom trenutnom emocionalnom stanju.

Rezultat je bio drugačiji od očekivanog.

Kilingsvort nije pronašao jasnu granicu posle koje novac prestaje da bude povezan sa srećom. Kako su prihodi rasli, rasli su i prosečno zadovoljstvo životom i svakodnevno emocionalno blagostanje.

Drugim rečima, ljudi koji su zarađivali više od 75.000 dolara nisu prestajali da budu srećniji samo zato što su prešli tu granicu.

Jedno od mogućih objašnjenja Kilingsvort je pronašao u osećaju kontrole nad sopstvenim životom.

Čovek koji ima finansijsku rezervu može da odbije posao koji mu ne odgovara, popravi automobil kada se pokvari, ode kod zubara bez straha od računa ili nekoliko meseci izdrži bez prihoda. Osoba koja živi od plate do plate često nema takav izbor.

„Kada imate više novca, imate više mogućnosti da birate kako ćete živeti“, objasnio je Kilingsvort.

To je naročito važno kada se porede ljudi sa relativno niskim i visokim primanjima. Hiljadu evra više ne znači isto nekome ko jedva plaća račune i nekome ko već ima veliko bogatstvo.

Zato istraživači često ne posmatraju prostu razliku u novcu, već proporcionalnu promenu prihoda. Prelazak sa 1.000 na 2.000 evra mesečno može mnogo više promeniti svakodnevni život nego prelazak sa 10.000 na 11.000.

Onda su se istraživači koji se nisu slagali udružili

Priča je postala još zanimljivija 2023. godine.

Kilingsvort i Kaneman, čiji su prethodni radovi naizgled davali različite odgovore, odlučili su da zajedno ponovo analiziraju podatke. Pridružila im se profesorka psihologije Barbara Melers sa Univerziteta Pensilvanije.

Rezultati su objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

I pokazali su da su obe ranije studije zapravo uhvatile različite delove iste priče.

Kod ljudi koji su se nalazili među najmanje srećnih oko 20 odsto ispitanika, više novca bilo je povezano sa velikim rastom blagostanja do približno 100.000 dolara godišnje. Posle toga efekat je postajao mnogo slabiji.

Kod ljudi sa prosečnim nivoom sreće, međutim, blagostanje je nastavilo da raste zajedno sa prihodima.

A među već veoma srećnim ljudima veza između novca i sreće bila je još izraženija pri veoma visokim prihodima.

Kilingsvort je zaključak objasnio vrlo jednostavno:

„Za većinu ljudi veća primanja povezana su sa većom srećom.“

Postojao je, međutim, važan izuzetak. Ako je osoba već veoma nesrećna iako finansijski dobro stoji, dodatni novac često ne rešava problem koji je uzrok te nesreće.

Teška bolest, gubitak bliske osobe, usamljenost, loši porodični odnosi ili ozbiljni psihički problemi ne nestaju jednostavno povećanjem bankovnog računa.

Zato je Kilingsvort upozorio da novac ne treba predstavljati kao univerzalni recept.

„Novac nije tajna sreće, ali verovatno može malo da pomogne“, rekao je.

Ali šta ako je problem obrnut – možda srećniji ljudi samo više zarađuju?

To je jedno od najvećih ograničenja ovakvih istraživanja.

Ako posmatramo dve grupe i ustanovimo da bogatiji ljudi prijavljuju veću sreću, ne možemo automatski zaključiti da ih je upravo novac učinio srećnijim.

Moguće je, na primer, da zdraviji, optimističniji ili obrazovaniji ljudi istovremeno imaju veće šanse da više zarađuju.

Zbog toga su posebno zanimljiva istraživanja ljudi koji su novac dobili gotovo slučajno.

Ekonomisti Erik Lindkvist, Robert Estling i Dejvid Čezarini proučavali su dobitnike švedskih lutrija. Ispitanike su pratili između pet i 22 godine nakon dobitka i upoređivali ih sa odgovarajućim kontrolnim grupama.

Rezultati, objavljeni 2020. godine u prestižnom časopisu The Review of Economic Studies, pokazali su da su veliki dobici bili povezani sa trajnim povećanjem ukupnog zadovoljstva životom, a efekat je postojao i više od deset godina kasnije.

Zanimljivo je da je uticaj na svakodnevnu sreću i mentalno zdravlje bio znatno manji.

Drugim rečima, bogatstvo je ljudima mnogo više promenilo odgovor na pitanje „Koliko sam zadovoljan svojim životom?“ nego odgovor na pitanje „Koliko sam srećan baš danas?“

Zašto novac najviše znači onima koji ga nemaju dovoljno

Tu verovatno leži najvažniji deo cele priče.

Čovek sa manjim primanjima ne mora nužno da bude nesrećan. Može imati odličnu porodicu, prijatelje, zdravlje i posao koji voli.

Ali mala primanja povećavaju verovatnoću da će sasvim običan problem postati ozbiljna životna kriza.

Kvar automobila, povećanje kirije, neočekivan račun, popravka zuba ili nekoliko nedelja bez posla za nekoga predstavljaju neprijatnost. Za nekoga drugog mogu da znače dug.

Kaneman i Diton su još u prvobitnom istraživanju ustanovili nešto posebno zanimljivo: niski prihodi nisu bili povezani samo sa nižim zadovoljstvom životom, već su pojačavali emocionalni teret drugih životnih problema, poput bolesti, razvoda ili usamljenosti.

I novija istraživanja finansijskog stresa idu u sličnom smeru. Studija sprovedena na reprezentativnom uzorku od 1.114 stanovnika Holandije pokazala je da su prihodi, štednja i broj dugova povezani sa nivoom finansijskog stresa, pri čemu su te veze bile naročito izražene među ljudima sa nižim primanjima.

Novac zato možda ne „kupuje sreću“ u bukvalnom smislu.

Ali može da kupi nešto što je sa srećom veoma povezano: odsustvo stalnog straha od sledećeg računa.

Ne postoji jedna plata posle koje svi postajemo srećni

Još jedno veliko istraživanje, objavljeno 2018. u časopisu Nature Human Behaviour, analiziralo je podatke više od 1,7 miliona ljudi širom sveta.

Endru Džeb, Luis Tej, Ed Diner i Šigehiro Oiši tada su procenili da se globalno „zasićenje“ pojavljuje na oko 95.000 dolara godišnje za ukupno zadovoljstvo životom i između 60.000 i 75.000 dolara za emocionalno blagostanje.

Ali utvrdili su i ogromne razlike između delova sveta: u bogatijim regionima prag je bio viši.

Te iznose zato ne treba pretvarati u neku magičnu platu za sreću. Troškovi života, inflacija, veličina porodice, država u kojoj čovek živi i njegovo prethodno materijalno stanje potpuno menjaju značenje iste količine novca.

Uz to, novija istraživanja Kilingsvorta, Kanemana i Melersove dovela su u pitanje samu ideju da za većinu ljudi postoji jedna jasna granica posle koje novac potpuno prestaje da bude povezan sa srećom. Autori su 2024. dodatno naglasili da je reč prvenstveno o statističkoj povezanosti, a ne o pravilu koje mora važiti za svakog pojedinca.

Dakle, ko je srećniji – čovek sa novcem ili čovek sa malom platom?

Kada se pogledaju sva ova istraživanja zajedno, odgovor je prilično jasan.

Ako uzmemo dve velike grupe ljudi, oni sa višim primanjima će u proseku biti zadovoljniji životom i prijavljivaće nešto više svakodnevne sreće od ljudi sa nižim primanjima.

Ali to ne znači da se sreća može svesti na stanje na računu.

Aktuelni World Happiness Report među ključnim faktorima koji objašnjavaju razlike u zadovoljstvu životom navodi ekonomski standard, ali zajedno sa njim stoje društvena podrška, zdrav životni vek, sloboda donošenja životnih odluka, velikodušnost i odsustvo korupcije. Zajedno, ti faktori objašnjavaju više od tri četvrtine razlika u prosečnim ocenama života između zemalja i godina.

Zato se možda najprecizniji odgovor krije negde između dve krajnosti.

Novac ne garantuje sreću, ali njegov nedostatak može veoma efikasno da proizvede stres i nesigurnost.

Kada čovek već ima dovoljno da bez straha podmiruje potrebe, dodatni novac postaje samo jedan od mnogih faktora koji mogu poboljšati život.

Ali za osobu koja svakog meseca razmišlja da li će imati dovoljno za račune, hranu, kredit ili neočekivani trošak, povećanje prihoda nije luksuz.

To može biti razlika između života pod stalnim pritiskom i osećaja da konačno ima kontrolu nad sopstvenim životom.