Miroslav Mišković je živi spomenik Vučićevog preobražaja od "srpskog Eliota Nesa" u lidera koji korupciju toleriše i neguje

Bio je decembar 2012. godine kada je tadašnji prvi potpredsednik Vlade Ivice Dačića na Fejsbuku objavio poruku: "Srbiju nije, niti će moći, niko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković". Ranije tog jutra, uhapšen je vlasnik "Delta Holdinga", koji će se kasnije optužnicom teretiti za zloupotrebu funkcije u privredi, konkretno zbog mahinacija u putarskim preduzećima (ali i utaje poreza, otud paralela Eliot Nes-Al Kapone). 

Vučićev rejting doživeo je ogroman skok, preko noći se maltene udvostručio (taj skok zabeležio je CESID, piše BBC na srpskom). 

Dva presedana

Proces koji je usledio bio je i komplikovan, i mučan - i za Srbiji i za samog Miškovića - a osim pravosudnih, ontario je i makar dva zanimljiva politička momenta. Najpre, "stvorio" je prvog "disidenta" iz državnog sistema. Odmah da se razumemo - ovu kvalifikaciju treba uzeti sa rezervom. Jer, sudija Vladimir Vučinić - sudija Višeg suda koji je prihvatio da Miškoviću vrati pasoš u trenutku kada je bio u kućnom pritvoru - nije političar, ali je "stradao" iz političkih razloga. Vučinić je, nakon neprijatnog razgovora sa predsednikom beogradskog Višeg suda Aleksandrom Stepanovićem, smenjen u decembru 2013. godine, a kasnije je karijeru nastavio kao advokat. 

Tada šokanatan, ovakav manir obračuna sa profesionalcima u sistemu (pravosudnom u ovom slučaju) postaće u godinama koje dolaze "nova normalnost" Vučićevog režima. 

Drugi zanimljiv momenat dogodio se kada je isti sud od Narodne skupštine zatražio autentično tumačenje zakona po kom se (za krivično delo iz sfere poreskog prava) gonio Mišković. Još jedan manir na koji smo u međuvremenu navikli, tada je struka kritikovala kao direktno mešanje zakonodavne (političke) i sudske vlasti.

Ovi primeri tek su crtice iz tadašnje političke svakodnevice, ali crtice, u zbiru, čine sliku. 

Presude i obrti

Postupak protiv Miškovića bio je, kao što smo naveli, dug i mučan: dobro je to sumirano u tekstu Nova.rs iz 2023. godine:

"Za Miroslava Miškovića poslednjih 11 godina u Srbiji moglo je da ostavi gorak ukus. Uhapšen je 2012. godine sa promenom vlasti, a u pritvoru je proveo osam meseci. Da bi se branio sa slobode morao je da položi jemstvo od 12 miliona evra i to je bilo najviše jemstvo u istoriji srpskog pravosuđa.Sudilo mu se zbog optužbe da je pomogao sinu Marku da utaji porez, ali je oslobođen. Pravosnažno je oslobođen i optužbi za zloupotrebe u putarskim preduzećima.Paralelno sa ovim suđenjima, Miškovići su vodili postupak pred međunarodnim institucijama. Taj postupak je formalno pokrenula firma “Mera invest” koja je u vlasništvu Marka Miškovića. Ona je pokrenula spor pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke, a kako je Nova.rs objavila po prvostepenoj presudi država Srbija bila je dužna da isplati Miškovićima 30 miliona evra", pisala je tada Nataša Korlat. 

U međuvremenu, Miroslav Mišković je, od neprijatelja broj 1, postao najpre prihvatljiv partner. "Puklo" je to javnosti pred očima najkasnije u novembru 2020. godine, kada je Delta holding za 17,5 miliona evra kupio "Sava centar" - jedan od najpoznatijih arhitektonskih toponima Beograda. 

Mišković je iz rećeg puta pazario najznačajniji kulturni prostor okupljanja u prestonici - manir koji će se, videćemo, ponavljati. 

Poželjni partner

Metamporfozu od prihvatljivog do poželjnog partnera Mišković kompletira poslednjih dana. Kako piše "Radar", vlasnik Delte već poseduje gotovo sve na izuzetno atraktivnoj lokaciji između Bulevara Mihajla Pupina i Sava centra na Novom Beogradu (od ranije je u vlasništvu pomenutog Sava centra i hotela Kraun plaza, prim. nov.), a tu celinu namerava da zaokruži kupovinom zemljišta i nedovršenih objekata u vlasništvu dva državna preduzeća. Tek na treći oglas za prodaju, kad je cena smanjena za 40 odsto, jedini je za tu imovinu ponudio 29,2 miliona evra.

"Dva preduzeća u vlasništvu države, Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektrodistribucija Srbije (EDS) tri puta su oglašavala prodaju zemljišta i nedovršenih objekata u novobeogradskom bloku 20. Na prva dva, vlasnik Delta holdinga biznismen Miroslav Mišković, nije se javljao. Sačekao je da cena te imovine maksimalno padne i tek onda istupio sa ponudom. Jedinom, pa samim tim i najboljom. Za Miškovića je ovo bila prilika koja se ne propušta, jer se gotovo nikad ne dešava da prodavac, u ovom slučaju dva državna preduzeća, kupcu garantuje sigurnu zaradu. Ovom kupovinom Mišković je i to dobio. EPS i EDB su prvi oglas za prodaju 12.609 kvadratnih metara građevinskog zemljišta sa nedovršenim objektom objavili još 2024. Imovina se prodavala po početnoj ceni od oko 48,5 miliona evra. Iako je reč o izuzetno atraktivnoj lokaciji toliki novac nijedan investitor nije bio spreman da plati", piše Bojana Anđelić.

Prodaju ovog zemljišta, inače, dozvolila je Vlada Srbije. 

I korak pre toga, Mišković je obavio uz makar prećutnu asistenciju države. Tada je u decembru 2023. godine, ispod svake cene, Deltsa kupila građevinsko preduzeće “Rad” u stečaju, a time je postala i novi vlasnik poslovnog prostora od skoro 30.000 kvadrata na Novom Beogradu.

Time je kompletiran novi novobeogradski blok - Deltin blok. 

Pun krug

Vučić se Miškovićevem, nakon početnog entuzijazma, malo bavio. U međuvremenu, to je postala još jedan tema koju izbegava u širokom luku. Niko mu je, ruku na srce, nije ni nametao - ni politički protivnici, ni silna kohorta provladinih novinara koja oko njega gravitira. 

Borba protiv korupcije nije potpuno nestala sa predsednikovog radara. Povremeno, i dalje se desi da je najavi, ali rezultati više nikada nisu bili ubedljivi kao u decembru 2012. godine. Nisu bili ni tada - vreme je to najbolje pokazalo - ali se makar tako činilo. Više se i ne čini. 

Umesto toga, ova vlast je proizvela desetine korupcionaških afera: Beograd na vodi, Krušik,  24 stana Siniše Malog, auto-put Ruma-Šabac-Loznica, Aseko, Nites, Šapićev Kenkart, Generalštab.

Jedna od takvih uzela je i danak u krvi: pad nadstrešnice na Glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu nikada se ne bi desio bez traga korupcije. Ali, to više nije Vučićeva tema.