2
Spaljene šume. Gradovi izgoreli do temelja. Vojnici bez udova. Bombardovanja koja su toliko nemilosrdna da je jedina opcija ležati u rovu, čekati i moliti se. Ukrajinski vojnici koji se vraćaju sa prve linije fronta u Donbasu na istoku zemlje opisuju život tokom onoga što se pretvorilo u iscrpljujući rat, kao apokaliptičan.
U intervjuima za AP, neki su se žalili na haotičnu organizaciju, dezerterstvo i probleme mentalnog zdravlja uzrokovane nemilosrdnim granatiranjem. Drugi su govorili o visokom moralu, herojstvu svojih kolega i posvećenosti da se bore čak i kada bolje opremljeni Rusi kontrolišu veći deo borbene zone.
Poručnik Vladimir Nazarenko (30), drugi po komandi u bataljonu Svoboda ukrajinske Nacionalne garde, bio je sa trupama koje su se povukle iz Severodonjecka po naređenju vojnih vođa. Tokom jednomesečne bitke, ruski tenkovi uništili su sve potencijalne odbrambene položaje i pretvorili grad od 101.000 stanovnika u „spaljenu pustinju“, rekao je on.
„Svaki dan su nas granatirali. Ne želim da lažem o tome. Grad je sravljen sa zemljom“, rekao je on.
U to vreme Severodonjeck je bio jedan od dva velika grada pod ukrajinskom kontrolom u pokrajini Lugansk, gde su proruski separatisti pre osam godina proglasili nepriznatu republiku. Do trenutka kada je 24. juna stigla naredba o povlačenju, Ukrajinci su bili opkoljeni sa tri strane i postavili su odbranu u hemijskoj fabrici u kojoj su se sklonili i civili.
„Ako na Zemlji postoji pakao, onda je to bilo u Severodonjecku“, rekao je Artem Ruban, vojnik Nazarenkovog bataljona smeštenog 64 kilometara od zarobljenog grada.
„Unutrašnja snaga naših momaka omogućila im je da održe grad do poslednjeg trenutka“, rekao je.
Dodao je da uslovi u kojima su se borili nisu bili ljudski, prenosi AP.
„Teško je ovo objasniti, kako se sada osećaju ili kako je bilo tamo“, rekao je Ruban. „Tu su se borili do kraja. Zadak je bio uništiti neprijatelja, bez obzira na sve“.
Nazarenko, koji se takođe borio u Kijevu i na drugim mestima na istoku, smatra ukrajinsku operaciju u Severodonjecku „pobedom“ uprkos ishodu. Rekao je da su branioci uspeli da ograniče žrtve dok su odugovlačili rusko napredovanje mnogo duže nego što se očekivalo, iscrpljujući ruske resurse.
„Njihova vojska je pretrpela ogromne gubitke, a njihov potencijal za napad je zbrisan“, rekao je on.
I poručnik i vojnik su izrazili uverenje da će Ukrajina vratiti sve okupirane teritorije i pobediti Rusiju. Insistirali su na tome da moral ostane visok.
Drugi vojnici, većina bez borbenog iskustva pre invazije, delili su pesimističnije priče dok su insistirali na anonimnosti ili su koristili samo svoja imena da bi razgovarli o onome što su preživeli.
Aleksij, pripadnik ukrajinske vojske koji je počeo da se bori protiv separatista koje podržava Moskva 2016. godine, upravo se vratio sa fronta teško hramajući. Rekao je da je ranjen na bojnom polju u Zolotu, gradu koji su takođe zauzeli Rusi.
„Na TV-u prikazuju prelepe slike sa linije fronta, solidarnost vojske, ali stvarnost je sasvim drugačija“, rekao je on, dodajući da ne misli da bi nova isporuka zapadnog oružja promenila tok rata u Ukrajini.
“If there was a hell on Earth somewhere, it was in Sievierodonetsk.''
— The Associated Press (@AP) July 4, 2022
In interviews with @AP, Ukrainian soldiers returning from the front lines in the eastern Donbas region describe cities burned to the ground, terrible injuries and relentless shelling. https://t.co/rULTBaoDYj
Njegovom bataljonu je počelo da ponestaje municije za nekoliko nedelja, rekao je Aleksij. U jednom trenutku, nemilosrdno granatiranje je sprečilo vojnike da ustanu u rovovima, a iscrpljenost se videla na njegovom licu.
Viši predsednički pomoćnik izvestio je prošlog meseca da 100 od 200 ukrajinskih vojnika gine svakog dana ali zemlje nije navela ukupan broj poginulih vojnika u akciji.
Aleksij je tvrdio da je njegova jedinica izgubila 150 ljudi tokom prva tri gana borbe, a mnogi su stradali zbog gubitka krvi.
Zbog nemilosrdnog bombardovanja, ranjeni vojnici su evakuisani samo noću, a ponekad su morali da čekaju i po dva dana, rekao je on.
„Komandire nije bilo briga da li ste psihički slomljeni. Ako imate srce koje radi, ako imate ruke i noge, morate da se borite“, rekao je on.
Marija (41), bivši advokat, a sada komandirka voda koja se pridružila ukrajinskoj vojsci 2018. godine, objasnila je da nivo opasnosti može da varira u zavisnosti od lokacije jedinice i pristupa linijama snabdevanja.
Ukrainian soldiers returning from the front lines in eastern Ukraine’s Donbas region — where Russia is waging a fierce offensive — describe the situation as apocalyptic in what has turned into a grueling war of attrition.https://t.co/Pi0RSa2EbO
— Los Angeles Times (@latimes) July 4, 2022
Marija je odbila da podeli svoje prezime iz bezbednosnih razloga, ističući da se njen muž tranutno bori na „vrućoj tački“.
„Mi smo potomci Kozaka, slobodni smo i hrabri. To nam je u krvi. Borićmo se do kraja“, rekla je.
Druga dva vojnika koje je AP intervjuisao – bivši službenici u Kijevu bez borbenog iskustva – rekli su da su poslati na prve linije fronta čim su završili početnu obuku. Rekli su da su primetili „užasnu organizaciju“ i „nelogoično donošenje odluka“, a da su mnogi ljudi u njihovom bataljonu odbili da se bore.
Jedan vojnik je rekao da svakodnevno puši marihuanu.
„U suprotnom bih izgubio razum, dezertirao bih. To je jedini način na koji mogu da se izborim“, rekao je.
Učitelj u Slavjansku koji nije ni slutio da će se boriti za svoju zemlju, opisao je ukrajinska ratišta kao potpuno drugačiji život, sa drugačijim sistemom vrednosti i emocionalnim usponima i padovima.
„Ima radosti, ima tuge. Sve je isprepleteno“, rekao je on.
Prijaeljstvo sa njegovim kolegama mu daje svetle tačke. Ali video je i kolege kako podležu ekstremnom umoru, kako fizičkom, tako i psihičkom i koji pokazuju simptoe PTSD.
PROČITAJTE JOŠ:
„Teško je živeti pod stalnim stresom, neispavan i neuhranjen. Da svojim očima vidiš sve te strahote – mrtve, otkinute udove. Malo je verovatno da nečija psiha to može da izdrži“, rekao je on.
Međutim, dodao je da su spremni da se bore stisnutih zuba i da izdrže, bez obzira koliko je teško. Centar u Slavjansku obezbeđuje vojnim jedinicama opremu i namirnice i daje im mesto gde mogu da predahnu.
Tetiana Khimion (43) postavila je centar kada je počeo rat. Kroz njega prolaze vojnici različitog ranga.
„Prvi put kada dolazi, široko se osmehuje, ume da bude stidljiv. Sledeći put kada dođe, u njegovim očima je praznina“, rekla je. Ipak ističe da se vojnici ipak nadaju boljem.
„Ponekad uđu malo tužni, ali nadamo se da ćemo im ovde podići raspoloženje. Grlimo ih, osmehujemo se jedni drugima i onda se vraćaju na front“, dodala je.
BONUS VIDEO: Ruska ofanziva na Severodonjeck
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
