Makron u potrazi za premijerom: Ovo su glavni kandidati

Emanuel Makron razmatra imenovanje Mišela Barnijea za novog francuskog premijera kako bi prekinuo krizu nakon vanrednih izbora.

Bivši glavni pregovarač EU o Bregzitu bio je u Jelisejskoj palati u sredu uveče, rekli su izvori Politiku, i jedan je od onih koji bi mogli da budu imenovani u četvrtak.
Međutim, nije jasno da on – ili bilo koji od drugih potencijalnih kandidata – može da preživi glasanje o nepoverenju u francuskom parlamentu, gde nijedna stranka nema kontrolu.

Mišel Barnije je postigao tešku pogodbu u pregovaračima o Bregzitu, razbesnevši pristalice Bregzita u vreme napetih odnosa sa EU. Njegovo imenovanje će verovatno uznemiriti grupe za Bregzit u Velikoj Britaniji.

Gzavije Bertran, bivši ministar konzervativaca, takođe se smatra jakim kandidatom za taj posao.

Šef severnog regiona Ot d Frans, umereni desničar i bivši ministar u administraciji Sarkozija i Širaka, žestoki je protivnik Nacionalnog okupljanja (RN) Marin Le Pen koji je rekao da će tražiti izglasavanje nepoverenja vladi on bude izabran.

Makron je takođe pozvao Bernara Kazneva, bivšeg socijalističkog premijera, u Jelisejsku palatu u ponedeljak da razgovara o tom pitanju.
Kaznev je napustio Socijalističku partiju kada se udružila sa levičarskom Francuskom Nepokorenom, najmoćnijom strankom u savezu Novi narodni front (NFP) , koja je predložila svog kandidata za premijera.

Treći potencijalni kandidat, malo poznati tehnokrata po imenu Tijeri Bode, razmatran je početkom ove nedelje, ali su i opozicione levice i desnice „rastrgle taj predlog“, kaže Fransoa Patrijat, Makronov senatorski lider.

Uz sve više spekulacija, u sredu je u borbu ušlo potpuno novo ime – David Lisnard, desničarski gradonačelnik grada Kana na jugu zemlje.

Lisnard se smatra prijatnijom figurom za RN, koji nakon izbora čini najveću partiju u parlamentu.
Međutim, rekao je za medij „Uest Frans“ da nije u trci.

Makron je pod pritiskom da prekine ćorsokak pre roka za podnošenje nacrta vladinog budžeta za 2025. za finansije francuske vlade pre 1. oktobra.

Bruno Le Mer, odlazeći ministar finansija, u utorak je najavio da će francuski deficit biti veći od očekivanog, sa 5,6 odsto BDP-a ove godine i da će premašiti šest odsto 2025. godine.

Do dugotrajnog političkog ćorsokaka došlo je nakon što je Makron sazvao birališta ranije ovog leta nakon što je populistička evroskeptična partija Marin Le Pen pobedila njegovu vladajuću stranku na junskim evropskim izborima.

Levo-zelena NFP koalicija se pojavila kao najveća politička snaga, ali nema ni približno dovoljno mesta za ukupnu većinu.

Makronova centristička frakcija i RN čine dve druge glavne grupe u Narodnoj skupštini.