Ovo se nikad ranije nije desilo: O Rio Tintu u Srbiji konačno pišu mediji u zemlji porekla kompanije, a to mu se neće dopasti

Australijski ABC objavio je tekst o situaciji u našoj zemlji.

Tekst prenosimo u celosti:

Rio Tinto želi srpsko „belo zlato“, ali njeni planovi za rudarenje su izazvali međunarodnu buru

Idilična slika: valoviti zeleni brežuljci plodnog poljoprivrednog zemljišta prošarani džepovima šume i kućama s karakterističnim glinenim krovovima. Međutim, u dolini Jadra u Srbiji, složenost leži pod zemljom. Britansko-australijski rudarski gigant Rio Tinto otkrio je najveće i najvrednije ležište litijuma u Evropi – mineral koji je danas toliko tražen da je dobio naziv „belo zlato“.

U zavisnosti od sagovornika, rudnik koji Rio Tinto želi da izgradi može biti ekonomska, politička i prilika za zelenu energiju, ili potencijalna ekološka i poljoprivredna katastrofa. Rio Tinto i Vlada Srbije promovišu mogućnosti koje nudi rudnik, dok hiljade građana i nekoliko naučnika strahuje da će voda, zemljište i biljni i životinjski svet u dolini Jadra biti uništeni.

S druge strane, snažni interesi su takođe uključeni. Nemačka vlada, Evropska unija i veliki proizvođači automobila imali bi koristi od rudnika, jer je litijum ključna komponenta baterija koje pokreću električna vozila. Istovremeno, SAD navode da Rusija širi dezinformacije među protivnicima projekta. Kako kompanija traži odobrenje vlade, na kocki su zemlja, priroda, novac, moć i životi.

Rio Tinto kaže da veruje u održivo rudarenje u dolini Jadra

Rio Tinto smatra da bi mogao da izvuče 2,3 miliona tona litijuma iz doline Jadra, što bi bilo dovoljno za baterije za milion električnih vozila godišnje, i to tokom nekoliko decenija. „Imamo dovoljno za barem 40 godina rudarenja, a ovo bi bilo najveće, najdugotrajnije i najkvalitetnije ležište u celoj Evropi,“ izjavio je Čad Bluet, direktor projekta Jadar u Rio Tintu. Kompanija tvrdi da će podzemni rudnik omogućiti nastavak poljoprivrede iznad površine. „Ovde nema velikih rupa kao kod otvorenih rudnika,“ rekao je Bluet, dodajući da će rudarenje pod zemljom imati minimalni uticaj na životnu sredinu i omogućiti rehabilitaciju terena nakon 40-50 godina.

Skepticizam i otpor među Srbima

Mnogi Srbi su sumnjičavi prema planovima Rio Tinta i veruju da bi šume i farme u dolini Jadra bile u opasnosti ako se rudnik izgradi. Mlekar Zlatko Kokanović, čija porodica ovde živi sedam generacija, postao je jedan od vođa velikog protesta protiv rudnika. Rio Tinto je već kupio 50 obližnjih imanja koja spadaju u planiranu površinu rudnika od 220 hektara i želi i njegovo. „Nemam nameru da prodam svoju imovinu,“ rekao je otac petoro dece. „Ova zemlja je za mene sveta, nema nikakvu monetarnu vrednost.“

Kokanović, koji je bio uhapšen dva puta zbog ovog pitanja, izjavio je da će se „braniti svim zakonitim i nezakonitim sredstvima“. Mnogi naučnici, uključujući profesorku Ljiljanu Tomović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, takođe su protiv rudnika, naglašavajući da je dolina Jadra jedno od najlepših predela u Srbiji. „Ne možete imati rudarenje i biodiverzitet istovremeno. To je nemoguće,“ izjavila je Tomović.

Iako direktor Bluet priznaje da postoje „opravdane zabrinutosti“ zbog prethodnih rudarskih praksi, on veruje da nacrt procene uticaja na životnu sredinu za ovaj projekat može ispuniti standarde. „Ovo je društveni izbor. Da, postoje uticaji na životnu sredinu, ali oni će biti ispod srpskih i EU standarda,“ rekao je Bluet.

Vlada vidi „veliku priliku“ za Srbiju

Nakon masovnih protesta širom Srbije pred izbore 2022. godine, vlada je odlučila da zaustavi projekat. Međutim, u julu ove godine, Ustavni sud Srbije poništio je tu odluku, nazvavši je neustavnom i nezakonitom. Nedelju dana kasnije, vlada je najavila da projekat može da se nastavi, uz odgovarajuće uslove.

Dva dana nakon toga, predsednik Aleksandar Vučić, nemački kancelar Olaf Šolc i komesar EU za energiju Maroš Šefčović potpisali su sporazum u Beogradu kojim EU proizvođači automobila dobijaju pristup rudnim sirovinama u Srbiji, uključujući litijum.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je da rudnik predstavlja „veliku priliku“ za Srbiju. Prema procenama Rio Tinta, projekat bi otvorio 3.500 radnih mesta tokom izgradnje i 1.300 stalnih radnih mesta kada rudnik počne sa radom, uz godišnje prihode od 1,5 milijardi dolara i 292 miliona dolara od poreza i tantijema Srbiji.

Ipak, ministarka je naglasila da njen konačni pristanak nije zagarantovan jer Rio Tinto još uvek mora ispuniti brojne uslove, proces koji bi mogao trajati oko dve godine.

Dezinformacije i optužbe za strani uticaj

Direktor Bluet nije zabrinut zbog protesta, tvrdeći da su oni podstaknuti talasom „dezinformacija“ oko projekta. Takođe, Ministarstvo rudarstva Srbije navelo je da postoji „talas negativnih kampanja“ i da su te informacije „verovatno potekle i van Srbije“. Američki Stejt department je naveo da sumnja na rusko mešanje u pokušaju da unese razdor između Srbije i Zapada.

Profesorka Tomović odbacuje ovu tvrdnju kao „teoriju zavere“ i navodi da oni koji optužuju za dezinformacije imaju velike ekonomske interese u projektu. „Ako je rudnik previše rizičan za ljudske zajednice, zemljište, vazduh ili vodosnabdevanje i biodiverzitet, naša je dužnost da kažemo da je ovo previše rizično,“ rekla je profesorka Tomović.

BONUS VIDEO: Rio Tinto kreće u pravni obračun protiv kritičara?