Od sankcija do Molitvenog doručka: Kako je Milorad Dodik postao Trampov miljenik na Balkanu

Dodik i Cvijanović tokom višednevne posete Vašingtonu sastali su se sa nizom republikanskih kongresmena, uključujući Blejka Mura i Endija Oglsa, kao i sa predsedavajućim Predstavničkog doma Majkom Džonsonom. Na marginama molitvenog doručka održan je i sastanak sa američkim sekretarom za rat Pitem Hegsetom, što je Dodik javno predstavio kao potvrdu novog političkog statusa, piše European Western Balkans.

„Tokom Nacionalnog molitvenog doručka imao sam priliku da se sretnem sa Pitom Hegsetom – čovekom koji duboko razume koliko su snaga, principijelno liderstvo i odbrana hrišćanskih vrednosti ključni za očuvanje slobode i dostojanstva naroda širom sveta“, napisao je Dodik na mreži Iks.

Kraj sankcija i nagla promena kursa

Ovakav tretman bio bi nezamisliv samo godinu dana ranije. Milorad Dodik je dva puta bio na listi sankcija američkog Ministarstva finansija (OFAC), zbog, kako je tada navedeno, anti-dejtonskog delovanja i podrivanja ustavnog poretka Bosne i Hercegovine. Međutim, u oktobru 2025. sankcije su iznenada ukinute.

Kako su tada naveli američki zvaničnici, odluka je doneta nakon što je Dodik prihvatio presudu Suda BiH, kojom je uklonjen sa funkcije predsednika Republike Srpske, dok je Narodna skupština RS povukla niz zakona koje je međunarodna zajednica označila kao secesionističke. Time je Dodik, barem formalno, napravio zaokret koji je Vašington ocenio kao „konstruktivan“.

„Ukidanje sankcija nije bilo slučajno. To je bila poruka da se pragmatično ponašanje nagrađuje“, ocenjuje politička analitičarka Tanja Topić u razgovoru za Dojče vele, upozoravajući da to ne znači i trajnu promenu Dodikove politike.

Trampova era i nova logika Balkana

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću doneo je i promenu američkog pristupa Balkanu. Umesto insistiranja na normama, reformama i retorici o vladavini prava, fokus se pomera ka interesima - energetici, bezbednosti i suzbijanju ruskog i kineskog uticaja.

„Republika Srpska se u toj logici pojavljuje kao potencijalni partner, bogat resursima i geostrateški pozicioniran“, navodi se u analizi Dojče velea, uz ocenu da je Dodik to prepoznao brže od drugih aktera u BiH.

Za razliku od ranijih godina, Evropska unija danas reaguje znatno tiše. Brisel, ocenjuju sagovornici DW-a, više nema monopol nad Balkanom, dok Trampova administracija ne pokazuje interesovanje za složene unutrašnje odnose u BiH, već za stabilnost i kontrolu uticaja konkurenata.

Lobiranje

Vlada Republike Srpske (RS) je fiktivnoj firmi, registrovanoj polovinom decembra 2025. godine u Banjaluci, u januaru ove godine isplatila 1,3 miliona konvertibilnih maraka (670 hiljada evra) kao avans za lobiranje za Dodika i ostale zvaničnike iz RS u SAD, objavio je sarajevski portal Istraga.ba.

Novac je prebačen na račun firme “Madisson K Consulting” d.o.o. Banja Luka, osnovanoj 16. decembra prošle godine i registrovanoj na adresi banjalučkog Hotela “Bosna”.

Osnivač te firme je srpsko-američki državljanin Ivan Mišić, prijatelj Veljka Vukelića, Dodikovog kuma, nastanjenog u Inđiji, u Srbiji, koji je, po pisanju Istrage, organizovao sastanak Mišića i rukovodstva Republike Srpske.

U januaru ove godine ta firma je potpisala ugovor o “konsultantskim uslugama” sa Sekretarijatom Vlade RS.

Kako se navodi, vrednost ugovora je dva miliona dolara, uz obavezu da se avans, u iznosu od 1,3 miliona KM, odmah prebaci na račun firme.

Izrael kao deo američke slagalice

Dodikov povratak na međunarodnu scenu nije se zaustavio na Vašingtonu. Neposredno pre dolaska u SAD, boravio je u Izraelu, gde se sastao sa najvišim zvaničnicima te zemlje. Prema njegovim rečima, razgovori nisu bili protokolarni, već fokusirani na ekonomsku saradnju i geopolitiku.

„U Izraelu smo afirmisali pravo na samoopredeljenje“, izjavio je Dodik po povratku, što je izazvalo oštre reakcije u Sarajevu. Analitičari, međutim, ukazuju da se Izrael u ovoj priči pojavljuje kao prirodan saveznik Trampove spoljne politike, pa time i kao most ka jačanju Dodikove pozicije u Vašingtonu.

“Spreman na svaku nagodbu”

I dok vlast u RS govori o „najvećoj diplomatskoj ofanzivi“ u poslednjoj deceniji, kritičari upozoravaju na cenu tog zaokreta. Tanja Topić smatra da Dodik i dalje koristi secesionističku retoriku, ali sada bez sankcija.

„Poigrava se pravosudnim institucijama, građanima i međunarodnim partnerima. Do juče je govorio o imperijalističkoj Americi, a danas se poziva na iste vrednosti kao Donald Tramp, predstavljajući sebe kao branioca hrišćanstva“, kaže Topić za DW.

Opozicija u Republici Srpskoj ide i dalje. Nebojša Vukanović, lider Liste za pravdu i red, tvrdi da je Dodik spreman na svaku nagodbu kako bi opstao na vlasti.

„Uzurpator se nagodio sa Amerikancima i strancima. Spreman je na izdaju svega, samo da se politički održi“, rekao je Vukanović, ocenjujući da se iza investicija i međunarodne podrške krije nova faza raspakivanja Dejtonskog sporazuma.

Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković smatra da Dodikova ofanziva ima i jasan unutrašnjopolitički cilj – mobilizaciju birača pred ponovljene izbore za predsednika Republike Srpske.

„Dodik se godinama gradio kao pretnja, a onda se na svaku njegovu izjavu reagovalo panično. Sada koristi međunarodne kontakte da pošalje poruku moći“, rekao je Konaković, umanjujući realnu opasnost od secesije.