Da li je ovo datum kada će Rusija i Ukrajina proglasiti primirje? Objavljeni detalji navodnog Trampovog plana za kraj rata

U grubim crtama, ovako navodno izgleda plan koji je izradio tim američkog predsednika Donalda Trampa, koji je obećao okončanje rusko-ukrajinskog rata u roku od 100 dana, objavio je ukrajinski portal Strana.ua. Dodaje se da se o ovom nacrtu „poslednjih dana intenzivno raspravlja u političkim i diplomatskim krugovima Ukrajine“.

Amerikanci su plan predali evropskim diplomatama, odakle je stigao do Ukrajine, ali nije otkriveno kako je dospeo u redakciju portala Strana.ua. Iako još uvek nema zvanične potvrde o autentičnosti dokumenta, navodi se da se neke tačke poklapaju s izjavama samog Trampa i njegovog specijalnog izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga.

Poništenje dekreta i mirovna konferencija

Prema dostupnim informacijama, američki mirovni plan predviđa telefonski razgovor između Trampa i Vladimira Putina već ovog meseca ili u februaru, nakon čega bi se raspravljalo o daljim koracima sa Kijevom. Sledeći korak bi bio da Volodimir Zelenski poništi dekret kojim se zabranjuju pregovori sa Putinom, a zatim bi u februaru ili prvoj polovini marta trebalo da se održi sastanak Trampa, Zelenskog i Putina. Još uvek nije odlučeno da li će sastanak biti bilateralni ili trilateralni, ali tada bi trebalo da budu odobreni glavni parametri mirovnog plana.

Sve dok pregovori traju i dok se ne okončaju neprijateljstva, Tramp neće blokirati vojnu pomoć Ukrajini, tvrdi Strana.ua. Deklaracija mirovne konferencije o prekidu rata mora biti spremna do 9. maja, a od Ukrajine se traži da nakon tog datuma ne produžava vanredno stanje u zemlji i mobilizaciju. Kao poslednja faza planirano je održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini krajem avgusta, dok bi parlamentarni izbori bili krajem oktobra, prenosi Jutarnji list.

Šta Ukrajinci i Rusi moraju da prihvate?

Ukrajina bi morala da odustane od članstva u NATO-u (što bi moralo da bude potvrđeno na samitu Alijanse), ali bi zauzvrat postala članica Evropske unije do 2030. godine. Evropska unija bi preuzela odgovornost za obnovu Ukrajine.

Pored toga, Ukrajina ne bi smanjivala brojnost svoje vojske, a Sjedinjene Države bi nastavile da podržavaju modernizaciju ukrajinskih oružanih snaga. Takođe, Kijev bi morao da se odrekne vojnih i diplomatskih pokušaja povratka okupiranih teritorija, ali ne bi priznao ruski suverenitet nad njima – što bi bio određeni ustupak Kremlju.

Jedna od spornih tačaka jeste evropska mirovna misija nakon završetka sukoba. Kijev zahteva njeno prisustvo, dok je Moskva kategorički protiv, pa se to pitanje još uvek razmatra.

Ukidanje sankcija i ekonomski ustupci

Bitna stavka sporazuma jeste ukidanje sankcija Rusiji. Neka ograničenja bi bila ukinuta odmah nakon sklapanja mirovnog sporazuma, dok bi druga bila ukinuta u periodu od tri godine, u zavisnosti od toga koliko se Rusija pridržava sporazuma.

Pored toga, sva ograničenja na uvoz ruskih energenata u Evropsku uniju bila bi uklonjena, ali bi njihov uvoz bio podvrgnut posebnoj carini, pri čemu bi prihodi od carina bili iskorišćeni za obnovu Ukrajine.

Ukrajinska reakcija – odbacivanje plana

Ukrajinsko rukovodstvo još uvek nije potvrdilo postojanje ovog plana. Šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak, izjavio je da „mediji nemaju nikakve ‘mirovne planove’ za 100 dana“ i sugerisao da iza ove objave može stajati Rusija.

Sam Zelenski se još nije oglasio po tom pitanju. Međutim, Volstrit žurnal je 22. januara objavio da je Tramp naložio svom specijalnom izaslaniku za Ukrajinu da okonča rat u roku od 100 dana. Ipak, list je skeptično zaključio da će postizanje dogovora sa Putinom biti daleko teže nego što je to delovalo u Trampovim predizbornim obećanjima.

Da se „iza kulisa nešto dešava“, pokazuje i to što je na Trampovoj inauguraciji prisustvovao i David Arahamija, lider frakcije Sluga naroda u ukrajinskom parlamentu, koji je predvodio ukrajinsku delegaciju na mirovnim pregovorima u Istanbulu 2022. godine. Britanski Independent je od Trampovih saradnika saznao da je Arahamijin poziv „važan korak koji pokazuje Trampovu nameru da osigura dobar dogovor za Ukrajinu“.

Međutim, ostaje nejasno šta o svemu misli Putin, koji tvrdi da želi mir, ali pod svojim uslovima – koji uključuju značajno smanjenje ukrajinske vojske i legalizaciju okupacije petine ukrajinske teritorije.

Bilo kako bilo, naredne nedelje mogle bi označiti početak kraja najkrvavijeg rata u Evropi od 1945. godine.