"Pitanje teritorija nije glavni problem": Evo koji su uslovi Ukrajine, a koji Rusije za pregovore o miru

Tramp bi mogao već u prvim nedeljama nakon inauguracije da pokrene pregovore.

Vladimir Putin planira da zahteva da Ukrajina drastično smanji svoje vojne veze sa NATO-om i usvoji neutralni status sa ograničenom vojskom tokom pregovora sa novoizabranim predsednikom SAD o ratu između Rusije i Ukrajine, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore upoznate s pozicijom Kremlja.
Prema tim izvorima, Putin, sve sigurniji u prednost ruskih snaga na bojnom polju, želi da osigura odustajanje Ukrajine od članstva u NATO-u i ograničenje njenih vojnih kapaciteta.

Rusija otvorena za teritorijalne razmene

Navodno, Kremlj nije protiv toga da pojedine NATO zemlje isporučuju oružje Kijevu u okviru bilateralnih bezbednosnih sporazuma, rekao je izvor iz Moskve koji je upoznat s pripremama za potencijalne pregovore. Međutim, Kremlj insistira da to oružje ne sme biti korišćeno protiv Rusije niti za povratak ukrajinskih teritorija koje su trenutno pod kontrolom ruskih snaga.

Kremlj takođe namerava da insistira na zadržavanju kontrole nad 20 procenata ukrajinske teritorije koja je već pod ruskom vojnom i administrativnom kontrolom, uključujući anektirani Krim. Neki izvori su za Blumberg naveli da je Rusija otvorena za teritorijalne razmene, iako nisu precizirali koje oblasti bi mogle biti predmet pregovora.

"Pitanje teritorija nije glavni problem. Tu je puno širi kontekst koji, očito, još uvek nije u potpunosti shvaćen na Zapadu", rekla je Tajana Stanovaja, osnivačica konsultantske kuće R.Politik i viša saradnica Carnegie Russia Euroazijskog centra. Ona je rekla i da je stav Moskve o kandidaturi Ukrajine za NATO i razoružanju nepokolebljiv.

Rojters je ranije izvestio o uslovima koje bi Rusija mogla predložiti u potencijalnim pregovorima. Prema tim izvorima, Putin je spreman da razgovara o prekidu vatre u Ukrajini, ali ostaje čvrsto protiv članstva Ukrajine u NATO-u i nije spreman na značajne teritorijalne ustupke.

Ukrajina želi garancije

Na početku rata, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je insistirao da potpuni povratak cele teritorije Ukrajine, međunarodno priznate, „nije predmet pregovora.“ Međutim, situacija na bojnom polju — kao i ishod predsedničkih izbora u SAD — izgleda da su doveli do blagog omekšavanja stava.

Ruske snage, koje trenutno kontrolišu oko 20 procenata teritorije Ukrajine, napreduju najbržim tempom od prvih dana rata, iako po ogromnu cenu u ljudskim životima i vojnoj opremi.

Rusija je tokom 2024. godine zauzela više od 4.100 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, prema Institutu za proučavanje rata sa sedištem u Vašingtonu, uz gubitak od oko 427.000 vojnika, ubijenih ili ranjenih (otprilike 40 po kvadratnom kilometru).
Najveća ukrajinska pobeda u 2024. godini bila je iznenadna invazija ruske Kurske oblasti tokom leta. Međutim, ovaj potez nije usporio rusko napredovanje unutar same Ukrajine.

Zato je u novijim izjavama, Zelenski sugerisao da bi Ukrajina, ukoliko dobije adekvatne bezbednosne garancije, mogla pristati na okončanje „vruće faze“ rata. Kijev bi potom pokušao da povrati ostatak svoje teritorije diplomatskim sredstvima.
Ukrajinski narod uglavnom podržava ovu promenu: ankete pokazuju da ove godine, prvi put, više Ukrajinaca favorizuje pregovore za okončanje rata nego nastavak borbe do pobede.

Ko je spremniji na pregovore

Tokom izbora, veliki deo rasprava o Trampovim planovima za Ukrajinu fokusirao se na to kako bi on mogao da primora Ukrajince da pristanu na dogovor dok se ruske trupe još uvek nalaze na njihovoj teritoriji. Međutim, danas je možda bolje pitanje da li je Rusija otvorena za pregovore.

Zvanično, Kremlj tvrdi da je otvoren za razgovore, ali se i dalje drži svojih maksimalističkih zahteva. "Mislim da nije realno pregovarati kada je jasno da Ruse zanima samo potpuno i totalno potčinjavanje Ukrajine," rekao je Ivo Dalder, bivši američki ambasador pri NATO-u, za Vox. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je pred zakonodavcima da Ukrajina trenutno nije spremna za mirovne pregovore jer "u ovom trenutku ne može pregovarati iz pozicije snage."

Mark Galeoti, britanski analitičar za bezbednost Rusije, smatra da će Rusija verovatno učestvovati u pregovorima "zato što ne želi da izgleda da to odbija." Međutim, s obzirom na to da Rusija polako, ali postojano napreduje na bojnom polju, i na to da Putin ne pokazuje zabrinutost zbog astronomski visokog broja žrtava niti zbog sve većih ekonomskih šteta po Rusiju, malo je podsticaja da se rat zaustavi. "Čini se da Putin smatra da pobeđuje," rekao je Galeoti. "Zašto bi se onda kompromitovao?"

Franc-Stefan Gadi, austrijski vojni analitičar koji često posećuje linije fronta u Ukrajini, veruje da su svi razgovori o potencijalnom primirju samo akademske prirode dok se linije fronta u Ukrajini ne stabilizuju. Po Gadijevom mišljenju, ta stabilizacija zahtevaće da Ukrajina reši dobro dokumentovane probleme s nedostatkom ljudstva. Stručnjaci poput Gadija upozoravaju da su ukrajinske snage opasno tanke na liniji fronta. Ukrajinska vojska takođe se suočava s dezerterstvom i niskim moralom, a, kako je rekao zbog nevoljnosti vlade da regrutuje mlade ljude za borbene uloge, prosečna starost vojnika je oko 40 godina. "To nije nešto na šta Trampova administracija može značajno uticati," rekao je Gadi.

Uprkos ovim komplikacijama, neki smatraju da je vreme da se barem testira mogućnost postizanja dogovora. Ozbiljni pregovori usmereni na okončanje sukoba nisu vođeni još od runde razgovora u Istanbulu početkom 2022. godine, u prvim mesecima rata.