Nova mađarska vlada najavljuje: Uvešćemo evro

Međutim, stručnjaci upozoravaju da će taj cilj biti veoma teško ostvariv. Mađarska se trenutno suočava sa slabim privrednim rastom, visokom inflacijom, velikim budžetskim deficitom i rastućim javnim dugom.

Uz to, nova vlast nasleđuje i ozbiljno narušene odnose sa institucijama Evropske unije. Analitičari ocenjuju da će vlada morati da sprovede bolne mere štednje, smanji državnu potrošnju ili poveća poreze kako bi ispunila stroge kriterijume za pristupanje evrozoni, piše Dojče vele.

Poseban problem predstavlja činjenica da je Brisel zamrznuo oko 17 milijardi evra evropskih fondova zbog problema sa vladavinom prava tokom Orbanove ere. Vlada Petera Mađara sada pokušava da obnovi poverenje EU i obezbedi odmrzavanje tog novca, koji bi mogao da pomogne stabilizaciji ekonomije.

Istraživanja pokazuju da većina građana podržava uvođenje evra, ali istovremeno smatra da zemlja još nije spremna za taj korak.

Ekonomisti upozoravaju da Mađarska mora da ispuni takozvane mastrihtske kriterijume, koji podrazumevaju stabilnu inflaciju, kontrolisan deficit, nizak javni dug i stabilan kurs valute. Trenutno je Budimpešta daleko od tih standarda.

Ipak, pristalice uvođenja evra tvrde da bi sama kandidatura za evrozonu mogla da donese koristi – stabilniju forintu, niže kamatne stope i veće poverenje investitora. Dugoročno, članstvo u evrozoni uklonilo bi valutni rizik i smanjilo troškove poslovanja, što bi posebno koristilo mađarskoj izvoznoj industriji, pre svega automobilskoj i elektronskoj.

S druge strane, deo evropskih partnera gleda na mađarske planove sa rezervom. U EU postoji bojazan da bi politički kurs zemlje mogao ponovo da se promeni nakon narednih izbora i da bi Mađarska mogla postati faktor nestabilnosti unutar evrozone. Zbog toga će Budimpešta morati da ubedi evropske partnere da postoji širok politički konsenzus oko evropskog puta zemlje.

Evropska komisija i Evropska centralna banka ipak su pozdravile novu proevropsku orijentaciju Budimpešte.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da se Mađarska „vratila evropskom putu“, dok predsednica ECB Kristin Lagard smatra da taj put prirodno vodi ka uvođenju evra.

Mađarska je još prilikom ulaska u EU 2004. godine preuzela obavezu da jednog dana uvede zajedničku evropsku valutu, ali to do danas nije učinila. Sada nova vlast želi da iskoristi iskustvo Slovačke, koja je posle ulaska u evrozonu ostvarila snažan ekonomski rast i dobila nadimak „tatranski tigar“.