Litijum u fokusu: Rusija i Evropska unija pojačavaju ulaganja

Rusija je još pre nekoliko godina priznavala da zaostaje u razvoju tehnologija za proizvodnju litijuma, ali se situacija u međuvremenu drastično promenila. Danas su već pokrenuti konkretni projekti i industrijska proizvodnja.

Fabrika u Uralskom regionu već proizvodi litijum, dok se razvoj velikih ležišta u Murmanskoj oblasti, na poluostrvu Kola, intenzivno ubrzava uz podršku države i privatnog kapitala. U projekat su uključene i velike kompanije poput „Rosatoma“ i „Nornikela“, čime je dodatno ojačana sinergija državnog i oligarskog kapitala.

Istovremeno, Rusija je preuzela kontrolu nad dva značajna litijumska basena u Ukrajini, u Zaporožju i Donjecku, na koja su ranije računale i Sjedinjene Američke Države. Time je dodatno ojačala svoju poziciju na globalnoj mapi strateških sirovina.

Procene ruskih vlasti govore da zemlja raspolaže rezervama od oko 3,5 miliona tona litijuma, što je dovoljno za zadovoljenje domaćih potreba, ali i za potencijalni izvoz. Očekuje se da bi industrijska proizvodnja mogla značajno da poraste već do 2026. ili 2027. godine.

Evropa ubrzava razvoj sopstvenih izvora

S druge strane, Evropska unija, koja je ranije fokus stavljala na zelenu tranziciju, sada litijum posmatra i kroz prizmu strateške autonomije i bezbednosti. Kritični minerali više nisu važni samo za električna vozila i smanjenje emisija, već i za odbrambenu industriju i stabilne lance snabdevanja.

Zbog toga EU ubrzano razvija projekte eksploatacije širom kontinenta. Planiraju se novi rudnici u Nemačkoj, Češkoj, Portugalu, Španiji i Francuskoj, uz snažnu podršku država i ubrzanje administrativnih procedura kroz Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA).

Jedan od najznačajnijih koraka već je napravljen u Finskoj, gde je nedavno otvoren prvi rudnik litijuma u mestu Kaustinen. Time je uspostavljen kompletan lanac snabdevanja unutar EU — od eksploatacije rude do planirane proizvodnje baterija.

Geopolitička trka za retke minerale

Sve intenzivnija eksploatacija litijuma i drugih kritičnih minerala deo je šire geopolitičke trke za kontrolu resursa koji će oblikovati ekonomiju i bezbednost u narednim decenijama.

Rusija, pored razvoja sopstvenih kapaciteta, širi uticaj i kroz kontrolu resursa u regionima zahvaćenim konfliktima. Sa druge strane, Evropa pokušava da smanji zavisnost od spoljašnjih dobavljača, posebno Kine, i da izgradi sopstvene, stabilne izvore sirovina.

Lista kritičnih sirovina u EU danas obuhvata 36 materijala, od kojih je 14 označeno kao strateški ključnih, među kojima je i litijum.

Litijum – resurs koji menja pravila igre

U širem kontekstu, razvoj litijumskih projekata dobija sve veću političku i ekonomsku težinu. Ovaj metal više nije samo sirovina za baterije, već ključni element tehnološke, energetske i bezbednosne politike savremenih država.