Foto:EPA-EFE/Ministry of Culture ; Mohammad Abu Ghosh / Xinhua News / Profimedia

UNESCO lista svetske baštine postala je bogatija za 34 mesta. Praistorijska solarna opservatorija usred pustinje, decenijama stara pruga koja polovi dva ogromna planinska venca, umetnički crtež urezan u stene star 7.000 godina, samo su neke od atrakcija koje su uvršćene na ovaj spisak.

Pročitajte još:

Kako navodi CNN, ova odluka doneta je na višednevnom onlajn mitingu Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Zbog pandemije koronavirusa, Odbor za svetsku baštinu UNESCO-a nije se sastajao prošle godine, pa se ovogodišnja sednica, završena 31. jula, sa sedištem u Fuzhou-u u Kini, kojoj preko virtuelnih platformi prisustvuju učesnici iz čitavog sveta, razmatrala nominacije za ovu i prethodnu godinu.

Nekoliko prirodnih i kulturnih atrakcija dodato je na listu. Među njima su šumski kompleks King Kračan na Tajlandu, poznat po ugroženim biljkama i pticama, istorijski krečnjački grad As-Salt u Jordanu, peruanski arheoastronomski kompleks Chankillo, mesto koje se nekad koristilo za praćenje sunca, kako bi se razgraničili datumi u rasponu od godinu dana.

Dosta pažnje privukla je i transiranska železnica, pruga dugačka 1.394 kilometra, koja se proteže između dva planinska lanca. Izgrađena je 30-ih godina prošlog veka, prolazi strmim putevima, preko 174 velika mosta, 186 manjih i kroz 224 tunela, od kojih je 11 spiralno.

Neverovatni crteži uklesani u kamen poznatiji pod nazivom Cultural Area sa područja Saudijske Arabije takođe su se našli na spisku, kao i francuski grad Nica, banjski gradovi širom Evrope, uključujući Bat u Engleskoj i Franzensbad u Češkoj.

Upisana su i dva lokaliteta u Indiji – hram Ramapa i drevni grad Dholavira.

Liverpul ispao sa spiska

UNESCO nije glasao samo o kulturnim baštinama koje će staviti na spisak, već i o tome koje atrakcije će sa spiska ukoloniti, te je tako engleski grad Liverpul izgubio mesto na listi. Povod za ovo glasanje bio je projekat renoviranja severnog pristaništa vredan pet milijardi funti kao i predlog da se tamo izgradi fudbalski stadion za klub Everton.

Kriterijumi za ulazak na UNESCO-vu liste svetske baštine

Prve lokacije UNESCO je uzeo „pod zašitu“ još 1978. godine, pri čemu su Nacionalni park Iellovstone u Sjedinjenim Državama i ostrva Galapagos u Ekvadoru dobili epitete kulturne baštine, na samom otvaranju organizacije.

Foto:Tanjug/AP Photo/Francois Mori

Četiri decenije kasnije, steći titulu svetske baštine UNESCO-a presdstavlja izvesnu vrstu prestiža koje bi želele mnoge države.

Ali, UNESCO ne širi pošto poto svoju listu, te sve atrakcije moraju da imaju „izuzetnu univerzalnu vrednost“, koja je praktično nemerljiva u novcu.

Proces nominacije je i dugotrajan, može da traje i po nekoliko godina.

Odredišta moraju da zadovolje i jedan od nekoliko kriterijuma da bi uopšte mogla da uđu u proces nominacije. Naime, oni moraju da imaju izuzetnu istorijsku vrednost, da su činila deo svakodnevnog funkcionisanja neke kulture. Drugi kriterijum je da su područja koja je priroda „udesila“ na nesvakidašnji način i koja odišu natprosečnom lepotom.

Mesto na spisku kulturne baštine ne znači samo pretsiž, već znamenitosti koje dobiju status na UNESCO-voj listi, od ove organizacije dobijaju finansijsku pomoć i stručne savete koji pomažu u očuvanju lokacije.

Ono zbog čega mnogi žele ovaj status, jeste jedna dodatna pogodnost koja ga uvek sledi. Naime, svaka priznata kulturna baština privlači pregršt turista.

BONUS VIDEO: Strah i očaj ljudi dok vatrena stihija guta tursko primorje

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar