Nema napretka u razgovorima Londona i Brisela

"Ove nedelje nije bilo većeg napretka. Ne možemo ovako večno nastaviti", izjavio je na konferenciji za novinare glavni evropski pregovarač Majkl Barnie nakon četverodnevnog pregovaračkog kruga, koji je kao i prethodni, održan video-vezom.Barnie je istakao da je za dogovor ostalo manje od pet meseci, jer sporazum treba da se zaključi najkasnije do kraja novembra, kako bi se ostavilo dovoljno vremena za ratifikaciju pre kraja ove godine. "Ipak, ne sumnjam da ćemo tokom leta ili početkom jeseni pronaći zajednički jezik", dodao je Barnie.Njegov britanski kolega   Dejvid Frost takođe je rekao da je postignut "ograničen" napredak, ali da su pregovori održani u "pozitivnom tonu".Frost je rekao da će ubrzo biti iscrpljene mogućnosti za napredak u pregovorima na daljinu, putem video-veze."Ako želimo da napredujemo, jasno je da moramo intenzivirati i ubrzati naš rad. Razgovaramo s Komisijom kako se to najbolje može učiniti", rekao je Frost.Tokom juna održaće se video-konferencija na kojoj će ušestvovati britanski premijer Boris Džonson, predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen i predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel. Oni će na tom virtuelnom sastanku razmotriti dosadašnji tok pregovora i pokušati da pronađu rešenje za njihov uspešan završetak.Jedno od rešenja moglo bi biti da Velika Britanija zatraži produđenje prelaznog perioda. Na taj način dobila bi više vremena za pregovore. Međutim, vlada premijera Džonsona od samog početka insistira da neće tražiti produđenje i da će od 1. januara 2021. Velika Britanija biti potpuno nezavisna, sa ili bez ugovora s EU.Zahtev za produženje, ako se London na to odluči, treba da se uputi najkasnije u junu..Ujedinjena Kraljevina napustila je EU 31. januara, a prema ugovoru o razdruživanju, prelazni periode traje do kraja ove godine. Za to vreme Velika Britanija poštuje sva pravila EU kao da je njena članica, jedino što ne može učestvovati u donošenju odluka.EU i Velika Britanija imaju sasvim različit pristup pregovorima. London želi da zaključi više zasebnih sektorskih sporazuma, dok Unija želi jedan sveobuhvatni sporazum, jer je tako lakše uspostaviti mehanizme koji nadziru provođenje sporazuma.Najveća prepreka u pregovorima su jednaki uslovi na tržištu na čemu insistira EU. Brisel želi da izbegne da britanska preduzeća dobiju pristup evropskom tržištu, a da pritom mogu snižavati standarde i biti konkurentnija od drugih.EU traži da se London obaveže da će poštovati evropske norme u području socijalnih prava, rada, ekologije, fiskalnih pravila i druge. London to odbacuje tvrdeći da ne želi da im neko spolja kreira zakone i propise.Pitanje ribarstva također je jedno od najtežih pitanja u pregovorima. EU traži da se to pitanje reguliše sveobuhvatnim sporazumom o budućim odnosima, a London, koji želi da ograniči pristup evropskim ribarima u svoje vode, želi poseban sporazum.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram