Napetost u Evropi: NATO planira postavljanje minskih polja na granici s Rusijom

Obnavljanje odbrane granice – pa i minama

Od izbijanja ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, bezbednost granica na istoku NATO-a postala je prioritet za Finsku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku – pet od ukupno šest članica koje se direktno graniče sa Rusijom i Belorusijom. Ove države već su uložile znatna sredstva u ograde, nadzorne sisteme i vojne postrojbe duž granice.

Sada razmatraju još radikalniji korak – postavljanje protivtenkovskih i protivpešadijskih mina, što podrazumeva i napuštanje Otavske konvencije iz 1997. godine, međunarodnog sporazuma koji zabranjuje proizvodnju, upotrebu i skladištenje protivpešadijskih mina.

Znak spremnosti ili zabrinjavajući presedan?

Povlačenje iz konvencije, koje bi uskoro moglo biti formalizovano, omogućilo bi ovim državama da obnove proizvodnju mina i skladište ih u blizini granica – kako bi u slučaju rata mogle brzo biti raspoređene.

Jedina NATO članica sa granicom prema Rusiji koja odbija da napusti sporazum jeste Norveška. Ostale su spremne da ovaj simbol humanitarnog prava žrtvuju zarad – kako navode – „odvraćanja agresije“.

Mine: Oružje sa dugoročnim posledicama

Protivpešadijske mine su jedno od najkontroverznijih sredstava ratovanja. One ne razlikuju vojnika od civila, ostaju aktivne decenijama nakon sukoba i čine milione kvadratnih kilometara širom sveta neupotrebljivim. Prema podacima organizacije Handicap International, samo u 2023. godini stradalo je oko 6.000 ljudi od mina, od čega je 80% bilo civila – uključujući i decu.

Pored ljudskih gubitaka, deminiranje je dugotrajan, izuzetno rizičan i skup proces.

Teren pogodan za miniranje – i za nesreće

Granica koju čine Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska prema Rusiji i Belorusiji duga je oko 3.500 kilometara. Veći deo ovog prostora prekriven je šumama i slabije je naseljen, što otežava nadzor. Prema pisanju britanskog Telegrafa, NATO stručnjaci već analiziraju koje oblasti bi mogle biti pogodne za masovno miniranje – u cilju stvaranja svojevrsne "eksplozivne barijere" koja bi usporila ili obeshrabrila moguću rusku invaziju.

Da bi takva strategija bila efikasna, procenjuje se da bi bilo potrebno postaviti milione mina, čime bi se stvorila nova „Gvozdena zavesa“ – ali ovog puta ne politička, već fizička i dugoročno opasna.

Pored mina – dronovi, rovovi, maskiranje

U paralelnim bezbednosnim merama, zemlje regiona već su pojačale granične ograde, instalirale dronove, kamere i sisteme ranog upozorenja. Planiraju se i dodatne mere – poput izgradnje rovova pomoću navodnjavanja, maskiranje puteva sadnjom drveća, te uvođenje sistema za elektronsku borbu i odbranu od bespilotnih letelica.

Posebno se ističe Litvanija, koja se nalazi između ruske enklave Kalinjingrad i Belorusije. Taj uski Suvalkski koridor, dugačak svega 65 kilometara, predstavlja potencijalno najranjiviju tačku Alijanse. Litvanija planira da u narednim godinama uloži oko 800 miliona evra u proizvodnju mina. Ministar odbrane obrazlaže taj potez kao odgovor na „egzistencijalnu pretnju“ i činjenicu da Rusija već godinama povećava svoje zalihe nagaznih mina – dok ih Evropa uništava, poštujući međunarodne obaveze.

Iako je zabrinutost za bezbednost razumljiva, stručnjaci upozoravaju na posledice. Eva Marija Fišer iz organizacije Handicap International za Nemačku izjavila je da „trajne bezbednosti ne može biti na oružju koje ubija neselektivno i nastavlja da preti civilima decenijama nakon rata“.

Kako kaže, postoje i druga, održivija rešenja za odbranu, koja možda deluju skuplje na početku, ali su daleko manje pogubna dugoročno – i po ljude i po prirodu.