Japanski arhitekta Hadžime Narukava tvrdi da je rešio vekovima star problem – kako verno predstaviti sfernu površinu Zemlje na ravnoj površini.

Ime Narukavine projekcije je Authagrafička mapa i predstavlja gotovo srazmerne dimenzije svih delova planete.

Na projekciji, čija je prva verzija nastala 1999, arhitekta je fizičke karakteristike površine planete preslikao na veliki tetraedar, podeljen na 96 trouglova, a zatim je površinu tog tetraedra preveo na dvodimenzionalnu ravan, piše Independent.

Za razliku od tradicionalne Merkatorove mape iz 16. veka, na kojoj je Grendland na primer u velikoj meri uvećan, a Afrika smanjena, ova mapa predstavlja realne razmere kontinenata. Ova mapa nije savršena, ali su mnogi saglasni da je prilično verna.

Narukava je o svom projektu govorio na TED konferenciji davne 2011. godine:

Većina mapa koje svakodnevno koristimo zasnovane su na Merkatorovoj projekciji od pre 450 godina. Čak je i „Google Maps“ koristio varijantu ove projekcije sve do pre nekoliko godina.

Nil Kaj, stručnjak za klimatske podatke u Meteorološkoj kancelariji u Velikoj Britaniji, takođe je napravio vizuelizaciju mape koja se menja između Merkatorove projekcije i istinitih veličina država u odnosu na druge zemlje. Merkatorova projekcija izobličava pravu veličinu mnogih zemalja, posebno onih daleko od ekvatora.

Po ovoj mapi, Rusija, Kanada, Grenland, Evropa, delovi Azije i Sjedinjene Države znatno su umanjene, slično kao i kod Narukave. Merkatorova projekcija prikazuje Grenland kao površinu veću od Afrike, dok je u stvarnosti Afrika veća čak 14 puta.

Animating the Mercator projection to the true size of each country in relation to all the others.

Focusing on a single country helps to see effect best.#dataviz #maps #GIS #projectionmapping #mapping pic.twitter.com/clpCiluS1z

— Neil Kaye (@neilrkaye) October 12, 2018

Merkatorovu projekciju mape je prvi predstavio flamanski kartograf Gerhard Merkator 1569. godine, pisala je Nacionalna geografija. Bila je izuzetno korisna za istraživanje jer omogućava navigaciju pod pravom linijom i održava pravi oblik država. Ali kada prenesete trodimenzionalni oblik, kao što je globus, na dvodimenzionalnu površinu, nešto mora da popusti. U ovom slučaju to je izobličavanje veličine i udaljenosti država koje su bliže polovima.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram