Najgori scenario: Šta bi se desilo ako Tramp uništi iranske elektrane?

Ali posledice ne bi bile ograničene samo na Iran. Napad na ključnu infrastrukturu mogao bi da izazove talas terorističkih napada širom sveta, kao i ozbiljan globalni finansijski potres.

Iran ima rok do večeras u 20 časova po vremenu u Vašingtonu da ponovo otvori Ormuski moreuz. U suprotnom, Tramp je zapretio razornim napadom, navodeći da bi mogao da „vrati zemlju u kameno doba“.

„Cela zemlja može biti uništena za jednu noć“, rekao je Tramp, dodajući da bi „svaki most bio sravnjen sa zemljom, a sve elektrane uništene, u plamenu i eksplozijama“.

Kolaps života za 90 miliona ljudi

Uništavanje elektrana imalo bi razorne posledice po svakodnevni život u Iranu.

Bez struje bi stali sistemi za vodosnabdevanje, bolnice, proizvodnja hrane i transport. Mreže za distribuciju hrane bi se urušile, što bi dovelo do nestašica i gladi, dok bi prestanak rada pumpi za vodu izazvao širenje bolesti koje se inače mogu sprečiti, prenosi Dejli Mejl.

Masovna nezaposlenost bila bi neizbežna jer bi preduzeća bila primorana da zatvore, dok bi građani ostali izolovani i bez komunikacije, posebno nakon već postojećih problema sa internetom.

Stručnjaci upozoravaju da bi takav napad verovatno kršio međunarodno pravo, jer bi uništavanje civilne infrastrukture bilo nesrazmerno vojnom cilju.

Rizik od šireg rata i odmazde

Vojni analitičari upozoravaju da bi Iran gotovo sigurno uzvratio.

Mogući scenariji uključuju napade na naftnu i gasnu infrastrukturu širom Bliskog istoka, kao i na postrojenja za desalinizaciju vode, od kojih zavise milioni ljudi u pustinjskim državama.

Postoji i rizik od napada na brodove u Ormuskom moreuzu, ključnom pravcu kroz koji prolazi oko petine svetske nafte.

Takođe, postoji bojazan da bi iranske mreže širom sveta mogle aktivirati tzv. „spavače“ i izvesti napade u zapadnim zemljama, uključujući Veliku Britaniju.

Globalna ekonomska kriza na vidiku

Zatvaranje Ormuskog moreuza i napadi na energetsku infrastrukturu mogli bi da gurnu svet u duboku recesiju.

Cene nafte već su porasle iznad 110 dolara po barelu, a u slučaju daljih poremećaja mogle bi dostići i 150 dolara.

To bi dovelo do rasta troškova transporta, poskupljenja robe i dodatnog pritiska na ekonomije širom sveta, uključujući Evropu.

Poremećaji bi se proširili i na druge sektore – od proizvodnje đubriva do medicinske opreme, čime bi kriza dobila još šire razmere.

Kriza vode i humanitarni slom

Iran se već suočava sa ozbiljnom krizom vode, a uništavanje postrojenja za desalinizaciju i preradu vode dodatno bi pogoršalo situaciju.

Stručnjaci upozoravaju da bi to moglo pretvoriti postojeće probleme u potpunu humanitarnu katastrofu, sa nesagledivim posledicama po stanovništvo.

Svet na ivici eskalacije

Kako se približava rok koji je postavio Tramp, raste zabrinutost da bi jedan potez mogao pokrenuti lančanu reakciju sa globalnim posledicama.

Diplomatski napori i dalje traju, ali pitanje ostaje – da li će prevladati pregovori ili će svet ući u novu, opasniju fazu sukoba.