0
Specijalni izaslanik američkog predsednika, Ričard Grenel, sastao se početkom avgusta u Crnoj Gori s premijerom Milojkom Spajićem, donedavnim predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom, ministrom finansija Vlade Srbije Sinišom Malim i šefom vladajuće Demokratske narodne partije (DNP) Milanom Kneževićem – saznaju “Vijesti” iz više izvora.
Sagovornik, upoznat sa sadržajem susreta Spajića i Grenela, tvrdi da su crnogorski i američki zvaničnik razgovarali o političkim prilikama u Srbiji, Bosni i Hercegovini (BiH) i Albaniji, investicijama iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Evropske unije (EU), ali da su se osvrnuli i na političku situaciju u Crnoj Gori, iako ta tema, tvrdi, nije previše interesovala gosta.
“Grenel je rekao Spajiću da Crna Gora ima loš imidž zbog čestih promena vlasti (nakon avgusta 2020. godine prim. aut.), i da je to jedna od većih zamerki investitora”, naveo je izvor lista.
Upitan da li je na sastanku bilo priče o davanju crnogorskih aerodroma u zakup, sagovornik tvrdi da su se Grenel i Spajić ovlaš dotakli te teme.
“Grenel je samo hvalio Spajiću aerodrome u Tirani i Beogradu, govorio kako rastu i sl, te kako bi bilo dobro da i Crna Gora ima dobre aerodrome. Spajić je kazao da Svetska banka i EU prate tender (za zakup aerodroma prim. aut.), i da sve ide po procedurama”, dodao je izvor “Vijesti”.
Sredinom jula okončan je rad tenderske komisije za dodelu koncesija na aerodrome, koji su obeležile nesuglasice među članovima komisije oko bodovanja dva ponuđača – južnokorejske državne kompanije “Incheon International Airport Corporation” (IIAC) i luksemburško-američke “Corporación América Airports” (CAAP), produžavanje rokova za ocenjivanje i optužbe za opstrukciju i “navijanje” za jednog ili drugog ponuđača.
U poslovnim i Vladinim krugovima spekuliše se da je luksemburško-američka firma bliska kompaniji koja upravlja aerodromom u Tirani, kao i nekim američkim biznismenima iz okruženja predsednika SAD-a Donalda Trampa.
Prema tvrdnjama drugog sagovornika redakcije, sa Spajićem je, na sastanku s Grenelom, bila ministarka javnih radova Majda Adžović.
Premijer i Vlada nisu odgovorili na pitanja “Vijesti” u vezi sa susretom. Na upit o tome, ali i o drugim njegovim sastancima u Crnoj Gori, nije odgovorio ni Grenel.
On se, prema saznanjima lista, s Dodikom video u rizortu Portonovi, kraj Herceg Novog. Donedavni čelnik RS-a u Crnu Goru je doputovao privatnim letom i na sastanak je otišao u društvu srpske članice Predsedništva BiH Željke Cvijanović.
Dodik nije želeo da govori za “Vijesti” o detaljima susreta.
“Ako je Grenel bio u Crnoj Gori, i ja sam bio s njim. To je dovoljno”, poručio je.
Pročitajte još:
Predsednik opozicione stranke Za pravdu i red u RS-u Nebojša Vukanović, objavio je početkom avgusta da Dodik preko Grenela, “koji ima dobre odnose i konekcije s (predsednikom Srbije) Aleksandrom Vučićem”, pokušava da ostane na vlasti u tom bosanskohercegovačkom entitetu.
“Ipak, sva pisma i lobiranje, puzanje pred strancima, obećanja da će biti dobar i poslušan, na kojima je opstajao decenijama, nisu mu bili od velike koristi jer je očito prešao sve crvene linije i došao je kraj njegove apsolutističke vladavine, sa čim, očito, ne može da se pomiri…”, ocenio je Vukanović.
Dodiku je, nakon što je početkom avgusta pravosnažno osuđen na godinu zatvora (kazna preinačena u novčanu) i šest godina zabrane obavljanja bilo kakve javne funkcije zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika u BiH, tamošnja Centralna izborna komisija pre četiri dana poništila mandat predsednika RS-a.
On je, međutim, poručio da ga “pretnje zatvorom” neće zastrašiti niti skloniti s funkcije.
Kad je reč o susretu Grenela i lidera DNP-a Kneževića, na sastanku s njima bio je, prema nezvaničnim informacijama “Vijesti”, i srpski ministar finansija Mali.
On i Knežević nisu odgovorili na pitanja redakcije u vezi s razgovorom sa izaslanikom američkog predsednika.
Inače, Grenel je više puta bio u Beogradu, gde je išao u klabing upravo sa Sinišom Malim.
Medij blizak DNP-u objavio je da je Knežević razgovarao gotovo dva sata s Grenelom, da je sastanak protekao “u atmosferi otvorenog dijaloga i razmene mišljenja”, te da je predsednik vladajuće stranke detaljno upoznao sagovornika s trenutnim političkim prilikama u Crnoj Gori – “od odnosa u vladajućoj većini i izazova s kojima se suočava aktuelna Vlada, do pitanja bezbednosti, ekonomije i položaja Crne Gore na međunarodnoj sceni”.
Grenel važi za diplomatu bliskog Trampu. Od kraja januara ove godine obavlja dužnost njegovog izaslanika za specijalne misije, funkciju koju je Tramp uveo po povratku u Belu kuću.
Grenel je od oktobra 2019. do januara 2021. bio specijalni Trampov izaslanik za pregovore o miru između Srbije i Kosova, a od 2018. do 2020. služio je kao ambasador SAD-a u Nemačkoj.
U periodu od februara do maja 2020. obavljao je i dužnost vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD-a, što ga je učinilo prvim gej zvaničnikom na toj poziciji.
Grenel je u više navrata kritikovao premijera Kosova Aljbina Kurtija, a u januaru ga je optužio da je doveo kosovsko-američke odnose na “nisku tačku”. S druge strane, važi za bliskog i predsedniku Srbije Vučiću.
Grenel je krajem januara, u objavi na mreži Iks, podelio snimak sa studentskih protesta u Srbiji, uz komentar da je važno pustiti da se čuju različiti glasovi, ali da “nema podrške za one koji podrivaju vladavinu prava i na silu upadaju u državne institucije”, što je naišlo na oštru osudu opozicije i civilnog sektora u Srbiji.
Grenel se zalagao za gašenje Radija Slobodna Evropa i Glasa Amerike, navodeći da SAD-u nisu potrebni državni mediji koje plaćaju američki poreski obveznici, optuživši novinare ta dva glasila da su “aktivisti krajnje levice”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
