Dodikov miting podrške propao pre nego što je počeo, sad planira sastanak sa Grenelom

Stranačke poruke bile su jasne: „od presudne je važnosti pružiti podršku institucijama Srpske i predsedniku Dodiku“. Plan je bio da se miting i formalno potvrdi na sednicama Predsedništva i Glavnog odbora SNSD-a, koje su bile zakazane za isti dan.

Međutim, miting je tiho otkazan. Razlozi za to su očigledni – slab odziv članstva, otkazivanje lojalnosti pojedinih kadrova unutar stranke i opšte rasulo u redovima vlasti. Tokom samo jednog dana, planovi su menjani više puta – bez jasne strategije, bez definisanog datuma i bez jedinstvenog stava, piše narodni poslanik Nebojša Vukanović iz Pokreta za pravdu i red na svom blogu.

Istovremeno, i najavljivana posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske, na kojoj je trebalo da se raspravlja o presudi Dodiku i eventualnom raspisivanju referenduma, ostaje bez konkretnih detalja. Prema navodima poslanika PDP-a Igora Crnatka, članovi vladajuće koalicije pozivani su na konsultacije bez jasnog dnevnog reda i bez definisanog referendumskog pitanja. Datum sednice nije poznat, a čak su i neki poslanici, koji su vraćeni s odmora, ostali zbunjeni i nezadovoljni haotičnom komunikacijom iz vrha vlasti, piše portal Istok.

Miting bez podrške i bez plana

U isto vreme, umesto da predvodi najavljeno „narodno okupljanje“, Dodik putuje u Crnu Goru sa predsednicom Željkom Cvijanović, gde se, navodno, planira sastati sa bivšim američkim izaslanikom Ričardom Grenelom. U planu je i putovanje u Španiju, radi kontakata sa američkim zvaničnicima. Sve to ukazuje na pokušaj vanjske konsolidacije i traženje međunarodne podrške, ocenjuje Vukanović.

Paralelno s tim, Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je da je Dodik podneo zahtev za zamenu zatvorske kazne novčanom, što mnogi tumače kao faktičko priznanje presude, iako je prethodno ona od strane Dodikovih saradnika označena kao „neustavna“ i „politička“.

Umesto odlučne demonstracije političke moći, režim je ovim nizom otkazanih događaja pokazao slabost, unutrašnju nesigurnost i ozbiljan gubitak kontrole nad političkom scenom. Dok predsednik traži podršku u inostranstvu, a stranka gubi pravac u zemlji, pitanje više nije da li se kriza produbljuje — već koliko brzo i koliko duboko.