Mučili ga i bacili u kiselinu: U njegovu smrt su umešane SAD i Belgija, a ovako mu je počast odata u Beogradu

Ubijen je uz pomoć kolaboracionista iz Konga i belgijskog odreda smrti. Belgijski istoričar Ludo De Vit nazvao je ovaj zločin „najvažnijim atentatom 20. veka” zbog njegove dalekosežne istorijske i političke važnosti.

Ko je bio Patris Lumumba?

Lumumba je bio harizmatični vođa, koji se zalagao za istinsku nezavisnost Konga, nacionalno jedinstvo i potpunu kontrolu nad prirodnim resursima zemlje. Njegova vizija je bila da se bogatstvo Konga koristi za dobrobit naroda, a ne za interese zapadnih sila. Međutim, u kontekstu Hladnog rata, zapadne sile, posebno SAD i Belgija, smatrale su to pretnjom svojim strateškim interesima.

Kongo, bogat ključnim sirovinama kao što je uranijum, koji je korišćen za pravljenje prvih atomskih bombi, bio je od najveće važnosti za zapadni blok. Strah da bi resursi Konga mogli pasti pod uticaj Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika naveo je zapadne sile da koriste sva sredstva da neutrališu Lumumbu.

Belgijski odred smrti ga je uhvatio na putu i ​​mučio u raznim zatvorima u nehumanim uslovima. Zatim su ga ubili i rastvorili njegovo telo u kiselini. Na vlasti nije bio ni tri meseca.

Aktuelan i 60 godina nakon ubistva

Politička situacija u Kongu bila je krajnje nestabilna. Zemlja je bila podeljena na četiri odvojene vlade: centralnu vladu u Kinšasi (tada Leopoldvil), rivalsku vladu Lumumbinih sledbenika u Kisanganiju (tada Stenlivil) i secesionističke režime u bogatim provincijama Katanga i Južni Kasai.

Lumumbino eliminisanje je omogućilo zapadnim silama da podrže prozapadni režim u Kinšasi i konsoliduju vlast nad celim Kongom. Do 1963. godine, otcepljenje Južnog Kasaija i Katange je završeno, ali su problemi zemlje ostali veoma prisutni.

Lumumbino ubistvo je i danas važna tema u javnom diskursu DR Konga. Smatra se "prvobitnim grehom" zemlje jer je sprečio ostvarenje ideala nacionalnog jedinstva, ekonomske nezavisnosti i panafričke solidarnosti za koje se zalagao Lumumba.

Njegova smrt izazvala je talas nezadovoljstva i masovni pokret za tzv druge nezavisnosti, na čelu sa njegovim bivšim kolegama. Iako je pokret privlačio radnike, studente, nezaposlene i seljake, rukovodstvo Nacionalnog oslobodilačkog saveta (CNL), u čijem su sastavu bili Loran-Dezire Kabila i Kristof Gbenije, više se bavilo sopstvenim interesima nego dobrobiti naroda.

Izvinjenje je stiglo tek 2002. godine.

Iako se o umešanosti Belgije i Amerike pričalo još od 1960-ih, belgijska vlada se izvinila DR Kongu tek 2002. godine, tri godine nakon što je policajac Žerard Soete priznao svoju umešanost u Lumumbinu smrt.

Takođe je otkrio da je Lumumbino telo rastvoreno u kiselini tako da nisu mogli da ga pronađu. Prema američkim i belgijskim saradnicima 1960. Lumumba je „pobegao iz zatvora”.

Lumumbino najvažnije nasleđe je ideal nacionalnog jedinstva. Postao je najvažniji lokalni heroj, a u Centralnoj Africi se o njemu i dalje raspravlja 60 godina nakon njegove smrti. Jugoslavija je tokom Hladnog rata osudila Belgiju i Zapad, a kritika je u Beogradu ovekovečena ulicom Patrisa Lumumba i Studentskim domom koji nosi njegovo ime.

BONUS VIDEO: Prodaja Aljaske - ruska greška i posao veka za Amerikance