0
Statua belgijskog kralja Leopolda II u Briselu nedavno je osvanula išarana natpisom "ubica" istovremeno dok su spomenici robovlasnika u SAD i Velikoj Britaniji doživljavali slične sudbine.
Ništa bolje nisu prošle ni druge biste ovog monarha širom Belgije, koje krase mnoge ulice i trgove u toj državi. Na ovaj način, Belgijanci se „svete“ svom nekadašnjem vladaru koji je svoje bogatstvo stekao na krvi i znoju Kongoanaca. Pogled unazad u istoriju Belgije jasno govori kakav je zločinac bio kralj Leopold II. Iako se o njemu slabo zna, on je svakako deo istorije kolonijalizma, imperijalizma, ropstva i genocida u Africi.
Bio je najduže vladajući monarh u istoriji zemlje. Na prestolu je sedeo od 1865. do 1909. i za to vreme uspeo da nanese patnju milionima Afroamerikanaca, iako su oni bili miljama daleko od Brisela.
Kralj Leopold II je 1885. osnovao slobodnu državu Kongo uzimajući direktnu kontrolu nad ovom regijom. Izvlačio je prirodno bogatstvo, uglavnom gumu i kosti, koristeći brutalni sistem prinudnog rada. Njegove trupe bile su poznate po jezivim kaznama poput odsecanja ruku za sve što su smatrali zločinom, pa je po monstruoznosti zločina nadmašio i neke od najvećih krvnika prošlog veka.
Kada je došao na tron 1865. imao je velike ambicije da upravlja prekomorskim kolonijama. Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da prigrabi neke teritorije u Africi i Aziji, svu svoju pažnju usmerio je na Kongo i vrlo brzo postao jedini vladar teritorije koja je 76 puta veća od njegove Belgije. Tako je postao apsolutni gospodar života i smrti za najmanje 10 miliona ljudi koji su na prostorima današnje Demokratske Republike Kongo živeli vekovima pre dolaska „belog čoveka“.
„Ne želim da rizikujem da izgubim šansu da za sebe osiguram parče veličanstvenog afričkog kolača“, ostala je zapisana kraljeva izjava.
Da sve bude šokantnije, on je svoje poslovne transakcije nazivao „filantropskim“ i „naučnim“ naporima. Vladao je pomoću radnih logora, sakaćenja tela, mučenja, smaknuća i vlastite vojske.
Kralj Leopold II je eksploatacijom prirodnih bogatstava Konga stekao ogromno bogatstvo i postao jedan od najbogatijih vladara tadašnje Evrope. Novac je dolazio prvo od prodaje slonovače, a kasnije iskorišćavanjem gume.
Celokupna populacija kraljeve privatne države je besplatno radila na prikupljanju biljnih sokova od kojih se pravila guma. Svako selo imalo je količinske kvote koje je moralo da ispuni, a ako ovo ne bi uspeli, odsecane su im ruke.
Tokom gotovo 30 godina ugnjetavanja, populacija Konga je prepolovljena, pa je popis iz 1924. pokazao da u zemlji živi tek 10 miliona stanovnika.
Pročitaj i:
Izveštaji o nečuvenoj eksploataciji i torturi nad lokalnim življem pokrenuli su jedan od prvih međunarodnih skandala na početku 20. veka. Među onima koji su podigli glas protiv istrebljenja čitavog jednog naroda bili su i čuveni pisci Mark Tven i Artur Konan Dojl, koji su ovom režimu posvetili i neka svoja dela.
Strane kritike, ali i unutrašnji pritisci, primorali su belgijskog kralja da 1908. upravu prepusti parlamentu. Ovo nije donelo oslobođenje narodu Konga, jer je njihova država transformisana u Belgijski Kongo i postala klasična kolonija. Nezavisnost je stekla tek 1960. godine.
Nakon što je istina izašla na videlo, kralj Leopold II je postao jako nepopularan među svojim podanicima. Umro je 17. decembra 1909. samo godinu dana nakon što je prepustio upravu nad Kongom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
