MAPA Na pomolu rat Izraela i Irana? U igri su opasni igrači, a ovo su moguće prve mete

Američki i evropski izvori navode da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu već mesecima pritiskao SAD da iskoriste takozvani „trenutak iranske slabosti“. On, navodno, smatra da je Iran bliže nuklearnom oružju nego ikad, i da je pravo vreme za preventivni udar.

„Ko kaže da ne napadamo Iran? Mi napadamo Iran... Moram učiniti sve što je u mojoj moći da sprečim Iran da postane nuklearna sila“, izjavio je Netanjahu, kako je naveo jedan izraelski izvor.

Nuklearni objekti – prioritet prve faze napada

Prema tvrđenjima bezbednosnih analitičara, prva metа u planiranoj operaciji bile bi nuklearne lokacije poput Natanza, Fordoa i Isfahana. Natanz i Fordo su jezgro iranskog programa obogaćivanja urana, dok se Isfahan navodi kao sekundarna meta, ali i mesto povezano sa naftnom infrastrukturom koja omogućava finansiranje nuklearnog programa.

Stručnjaci procenjuju da bi za prodor u duboko ukopane kompleksne objekte poput slad, mogle biti potrebne precizne protivbunkerske bombe, kojima bi mogla asistirati američka avijacija, a potom i obaveštajna podrška.

Druga faza napada mogla bi uključiti udar na iransku energetsku infrastrukturu – važne rafinerije u Isfahanu i Abadanu, luke poput Bandar Abasa i naftne terminale u Zalivu. Ovi udari ne bi samo direktno pogodili stabilnost nuklearnog programa, već i naneli snažan ekonomski udar Iranu.

Scenariji: od ograničenog udara do masovne operacije

Stratezi ističu tri moguća scenarija operacije: (1) Ograničeni udar sa minimalnim ciljevima kako bi se izbegla šira eskalacija, (2) Pun vojni udar na nuklearne objekte koji bi mogao izazvati masovne kontrareakcije Irana, ili (3) Koordinisana operacija uz američku podršku – logističku, obaveštajnu i antiraketnu. Za angažovanje predviđene su i kopnene napade F‑35 lovaca i sistemi poput THAAD/Patriot.

Iranski odgovor

Iran je već isplanirao odgovor. Ministar odbrane Aziz Nasirzadeh javno je upozorio: „Svi američki objekti su nam u dometu… bez razmišljanja ćemo ih gađati u zemljama domaćinima“, prenosi yemenonline.info.

Iranski mediji objavili su da bi udar doveo do lansiranja – “stotina balističkih raketa”.

Huti  u Jemenu, značajan regionalni igrač i saveznik Irana, već su poručili da su „na najvišem nivou pripravnosti“ za napad na američke ili izraelske mete. Napominju da bi svaki napad na Iran mogao „uvući ceo region u rat“ .

Britanska Mornarica i UKMTO (UK Maritime Trade Operations) zbog toga su izdale retko upozorenje brodarima na Persijskom zalivu, Omanskom zalivu i Ormuškom moreuzu, navodeći da situacija može direktno uticati na pomorske operacije, piše Rojters.

Reakcije SAD

Američki predsednik Donald Tramp doneo je odluku o evakuaciji diplomatskog osoblja iz Iraka i dozvolio dobrovoljno povlačenje porodica američkih marinaca iz regiona, što je premijer Netanjahu navodno video kao „oportunitet“ za napad. Međutim, Bela kuća nije objavila sve detalje, a Tramp je samo rekao: „Morate sami to da dešifrujete“.

Izaslanik SAD za pregovore sa Iranom, Stiv Vitkof, potvrdio je da, iako su nastavljeni planirani pregovori u Omanu, motivi za vojnu opciju ostaju prisutni, navodeći da je „Iran zauzeo neprihvatljivu poziciju“ .

U međuvremenu je u Beču, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) raspravljala  o rezoluciji kojom se osuđuje Iran zbog napretka u obogaćivanju urana, što može poslužiti kao osnova za ponovno vraćanje sankcija preko UN SB. Iran je uzvratio najavom „snažnog odgovora“ i izgradnjom novih centrifuga .

Na svetskim tržištima, cena nafte je skočila na preko 68 dolara po barelu, kao odgovor na moguću regionalnu eskalaciju i rizik od narušavanja transportnih ruta. Ujedno, brodari su već počeli da izbegavaju Sueski kanal i Ormuški moreuz kako bi izbegli rizike .

Nosač aviona USS Carl Vinson i preko 60 aviona, uključujući F‑35 lovce, nalaze se u Arabijskom moru. Zvaničnici navode da nema trenutnih planova za njegovo povlačenje, već je tu zbog pripravnosti.