Rusija tvrdi da je osvojila Marijupolj, odnosno kako u Kremlju tvrde “oslobodila” ovaj grad. Iako u Moskvi likuju i najavljuju nagrade i ordene za svoje vojnike, jedan deo Marijupolja nije u ruskim rukama - čeličana Azovstal. Vladimir Putin odlučio je da zaustavi napade na ovaj kompleks i primeni drugu taktiku - blokadu čeličane. Zašto je Rusija odustala od pokušaja da osvoji Azovstal?
Putin je odluku da zaustavi juriš na čeličanu saopštio ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu, nakon što mu je on saopštio da je ruska vojska zauzela Marijupolj. Šojgu je u svom izveštaju Putinu naveo da je u kompleksu čeličane ostalo još 2.000 ukrajinskih boraca i da će ruskoj vojsci biti potrebno još “tri-četiri dana da završi ovaj posao”.
“Smatram da predloženo zauzimanje industrijske zone nije prikladno. Naređujem da se otkaže. Nema potrebe da se zavlačite u katakombe i puzite pod zemlju kroz industrijske objekte. Blokirajte industrijsku zonu da muva ne može da proleti“, rekao je Putin i poručio onima koji još nisu položili oružje da im „ruska strana garantuje život i dostojanstven tretman u skladu sa relevantnim međunarodnim pravnim aktima“.
Jedan od razloga zbog kojih je napad zaustavljen mogle bi biti katakombe koje Putin pominje, odnosno komplikovana mreža tunela i podzemnih bunkera koji se nalaze širom kompleksa čeličane koji se prostire na više od deset kvadratnih kilometara.
U Azovstalu, jednoj od najvećih čeličana u Evropi, tuneli se spuštaju do šest spratova ispod zemlje, kao što je prikazano na mapi koja prikazuje jedan od objekata u čeličani. Na površini nalazi se čitav niz objekata poput brojnih skladišta, zgrada i dimnjaka koji pružaju sklonište ukrajinskim vojnicima.
Pročitajte još:
Unutar bunkera i tunela, koji su napravljeni kao sklonište od nuklearnih napada, može da boravi čak 40.000 ljudi. Procene su da se u tim tunelima trenutno krije oko 3.000 ljudi – oko 2.000 ukrajinskih boraca (kako tvrdi Rusija) i oko 1.000 civila (kako tvrdi Ukrajina).
Ulazak u tunele značio bi borbu pod zemljom koja bi trajala danima obzirom da je 3.000 ljudi skriveno u različitim delovima kompleksa. Procenjuje se i da bi broj žrtava bio ogroman, a da bi taktika opsade imala suprotan efekat, jer bi vojska i civili iz tunela morali da se predaju u nekom trenutku usled nedostatka hrane, vode i municije. Takođe, blokada bi bila jednostavnija operacija za rusku vojsku, obzirom da Azovstal od centra Marijupolja deli rijeka Kal’mius.
Sa druge strane, kao jedan od mogućih razloga za zaustavljanje napad BBC vidi i ekonomski trenutak obzirom da je reč o jednoj od najvećih čeličana u Evropi, ali i moguću želju Vladmira Putina da održi diplomatski proces „u životu“ obzirom da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da će prekinuti pregovore ako poslednji branioci grada budu ubijeni.
Azovstal, danas privatna čeličana u vlasništvu najbogatijeg Ukrajinca Rihata Ahmetova, počela je sa radom 1933. godine. Rad u čeličani privremeno je obustavljen nakon što su nacisti zauzeli Marijupolj, da bi nakon Drugog svetskog rata kompleks obnovljen, a deo ponovo izgrađen kada su izgrađeni i tuneli i bunkeri kao skloništa u strahu od mogućen nuklearnog sukoba SSSR-a i Sjedinjenih Država.
Tokom prve bitke za Marijupolj 2014. godine ovi bunkeri i tuneli takođe su korišćeni kao sklonište za civile, ali i baza za pripadnike Azovskog bataljona koji su tada bili paravojska sastavljena od stranih dobrovoljaca, nacionalista i ultradesničara iz Ukrajine.
Ključne bitke vodile su se krajem avgusta 2014. godine, ali proruski separatisti okupljeni u Narodnoj miliciji iz samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) nisu uspeli da osvoje grad. Bitka je okončana popisivanjem Minskog sporazuma u septembru 2014. godine, a Marijupolj je ostao pod kontrolom ukrajinske vojske.
Od tada središte Azovskog bataljona je Marijupolj, iako koreni ovog ozloglašenog puka vuku iz Harkova iz 2005. godine i ekstremističke organizacije “patriote Ukrajine”. Azovski bataljon Rusija smatra neonacistima, dok ih je Ukrajina nakon prve bitke za Marijupolj priznala kao deo Nacionalne garde koja je pod kontrolom ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova.
BONUS VIDEO: Ruski napad dronom na ukrajinsko transportno vozilo
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
