Mali grčki grad najvažnija tačka u EU: Ovo je ključ za obuzdavanje ruske vojske

Mali grčki grad Aleksandropolis ovog leta je nakratko ostao bez jaja, piletine i cigareta. Razlog za to je trodnevni priliv gladnih Amerikanaca koji su amfibijskim transportnim brodom Arlington stigli u luku Aleksandropolis.Umesto grada koji zavisi od prodaje kafe, kolača i suvenira turistima, Aleksandropolis se u poslednjih šest meseci transformisao u središte međunarodnih vojnih operacija. Četiri jake kompanije se takmiče za kupovinu kontrolnog paketa akcija. Od toga, dve su američke kompanije, a druge dve odražavaju bliske veze sa Rusijom.Američke trupeOd ruske invazije na Ukrajinu, američka vojska redovno koristi Aleksandropolis za vojne pošiljke, od tenkova, oklopnih transportera do helikoptera. U jednom trenutku na pristaništu je bilo čak 2.400 komada vojne opreme. Količina naoružanja koje su SAD isporučile preko Aleksandrupolisa porasla je skoro 14 puta u poslednjih godinu dana. Američki zvaničnici kažu da je oprema namenjena isključivo američkim vojnim jedinicama stacioniranim u istočnoj i severnoj Evropi, a ne Ukrajini.Šef logistike Oružanih snaga SAD Andre Kameron rekao je za Ekonomist da Britanija i Italija takođe planiraju da koriste luku Aleksandrupoli za vojne pošiljke.Luka bi uskoro mogla da bude i energetski centar, sa planovima za izgradnju dva LNG terminala. Aleksandropolis ima ambicije da snabdeva tečnim gasom Grčku, Bugarsku, Srbiju i druge delove jugoistočne Evrope koji se trenutno oslanjaju na ruski gas.Povećano interesovanje za Aleksandropolis pokazuje kako se strateški fokus rata u Ukrajini pomera sa Evrope na region Crnog mora.„Crno more se vratilo na globalnu agendu, na način koji do sada nismo videli“, rekao je za Njujork tajms Ilijan Vasilev, bivši bugarski ambasador u Moskvi koji radi kao strateški konsultant.„Bezbednost na Crnom moru je ključna za pitanje kako obuzdati Rusiju", ističe on.Grčka i Rusija dele istorijske, ekonomske i kulturne veze, kao i pravoslavnu veru. Ankete pokazuju da su Grci među retkim Evropljanima koji u velikoj meri žele da održe ekonomske veze sa Rusijom. Međutim, rat u Ukrajini promenio je odnos Atine prema Moskvi.Grčka konzervativna vlada bila je jedna od prvih koja je poslala vojnu pomoć Ukrajini, zbog čega ju je Kremlj stavio na listu „neprijateljskih“ zemalja. Strah od Turske i solidarnost sa Ukrajinom približili su Atinu Vašingtonu i omogućili SAD da koriste grčke luke.

Energija kao oružjeDok lokalne vlasti ubiru plodove povećane aktivnosti u luci, grčka vlada želi da proda većinu (67 odsto) akcija Aleksandropolisa kroz 40-godišnju koncesiju što je pre moguće. Grčka konstantno privatizuje stratešku imovinu od početka krize 2009. godine. Luka Solun otišla je u ruke Ivana Savidisa, rusko-grčkog oligarha, a najveća grčka luka Pirej danas je u vlasništvu kineske državne kompanije.Ivan Savidis, bivši poslanik u ruskom parlamentu, jedan je od investitora koji želi da kupi Aleksandropolis.„Grk po rođenju, Rus po načinu života, pravoslavac po veri“, navodi Savidis na svojoj veb stranici, na kojoj se nalazi njegova fotografija sa Putinom. Šanse da on kupi Aleksandropolis su male, jer bi njegovo vlasništvo nad solunskom lukom moglo da prekrši zakon o zaštiti tržišne konkurencije.

Favorit za preuzimanje luke je grčki konglomerat "Copelouzos Group". Reč je o kompaniji koju kontroliše porodica Dimitrisa Kopeluzosa, jednog od najpoznatijih grčkih milijardera i bivšeg člana grčkog parlamenta.Kopeluzos je partner ruskog državnog energetskog giganta Gasproma, a kao deo zajedničke rusko-grčke kompanije Prometej gas, treći je najveći snabdevač prirodnim gasom u Grčkoj. "Copelouzos Group" je izgradila i do 2016. godine upravljala aerodromom u Sankt Peterburgu.Eksperti i rivali upozoravaju da ove veze čine Kopeluzosa podložnim pritiscima Gasproma, ugrožavajući budućnost strateških operacija luke.

„Postoji značajna zabrinutost da bi se situacija sa Rusijom mogla pogoršati“, rekao je Džon Haralambakis, vlasnik BlackSummit-a, američke kompanije koja se takođe nadmeće da nadgleda Aleksandropolis.Haralambakis kaže da je njegovo interesovanje za luku počelo 2018. godine, kada mu je tadašnji ambasador Vašingtona u Grčkoj Džefri Pajat rekao da američke kompanije treba da počnu da se takmiče sa Rusijom i Kinom za uticaj na luku. Drugi američki ponuđač je "Kuintana Infrastructure & Development", investiciona kompanija osnovana 2011. godine.Bonus video: Eksplozije na Krimu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=eksplozijanakrimugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3971873"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram