0
Restrikcije struje u Kijevu događaju se sporadično. Struja će biti isključena u jednoj zgradi, ali ne i u drugoj. Ponovno će se upaliti, a zatim opet ugasiti.
Stanovnici Kijeva naviknuti su na premeštanje i nervozu. Od prvih dana rata bilo je očito da se otpornost proteže poput šava kroz ukrajinski nacionalni karakter, piše Skaj njuz čiji su reporteri posetili kijevsko predgrađe Pozniaki.
„Ne bojim se ničega, neka se oni boje nas“
Nina ih je uvela u svoj stan koristeći svetlo na mobilnom telefonu. Ona ima 66 godina. Njen stan oštećen je gelerima na početku rata, prenosi Index.hr.
„Ne bojim se ja ničega. Ja sam kod kuće, zašto bih se njih bojala? Neka se oni boje nas!“ smatra Nina.
Kaže da bi u stanu zimi bilo gotovo nemoguće živeti da nema struje za grejanje. Pored nje polako dogoreva sveća.
„Ja sam rodoljub, volim svoju zemlju“
Na vrhu bloka je Viktorija, koja predaje engleski i sprema se da vodi nastavu uz sveće. Odlučna je da istraje, uprkos mukama života u ovom gradu.
„Borim se za prava svog naroda, svoje zemlje. Ja sam rodoljub. Volim svoju zemlju. Ja sam Kijevljanka i ja sam Ukrajinka“, naglašava Viktorija.
Serhij je odveo reportere Skaj njiza u podrum zgrade. Postoji novi generator, kupljen novcem koji su skupili stanari. Takođe su uložili u neke peći na drva.
„Mislim da se još uvek može živeti ovde. Može se nekako preživeti. Mi smo uporan narod, preživećemo“, kaže Serhij.
Ksenija je profesorka engleskog jezika koja živi u stanu blizu prometnog puta. Kad počne pričati, reči joj izlaze, protkane umorom i emocijama.
„Mislim da je nemoguće živeti u takvoj situaciji“
„Nemamo struje ni gasa u našem delu zgrade. Imam malo dete i ne mogu kuvati, ne mogu ga nahraniti, jako je loše. Ne mogu raditi jer je moj posao onlajn. Treba mi struja, ali je nemam. Tako da se na kraju ovog meseca nadam da ću moći da zaradim novac da kupim hranu za svoju porodicu“, govori Ksenija.
PROČITAJTE JOŠ:
Koliko je život težak? Evo šta kaže Ksenija.
„Mislim da je nemoguće živeti u takvoj situaciji, u tako teškoj, čudnoj situaciji, jer to je Kijev. To je glavni grad Ukrajine. Možete li zamisliti kako ljudi žive, na primer, na selu ili u nekom drugom gradiću? Jako je teško, ali je bolje. Oni tamo mogu ložiti vatru i kuvati. Mi ne možemo ni ovo.“
Skaj njuz zaključuje da je život težak za gotovo sve u Ukrajini – emocionalno, finansijski i fizički. Ljudi sanjaju o pobedi, ali ono za čim žude je jednostavno zadovoljstvo normalnog života.
BONUS VIDEO: Putin uveo ratno stanje: Uvod u totalni rat?
