Osnivač i izvršni direktor kompanije "Zoom Video Communications" iznenada je prebacio više od 38 miliona dolara sa računa svoje kompanije koja se suočava sa intenzivnom istragom FBI, zbog navodnog kršenja privatnosti i hakerskih upada za vreme epidemije koronavirusa. Dok vlasnik i suvlasnici kompanije masovno rasprodaju akcije iz ove kompanije tvrde da je u pitanju donacija u humanitarne svrhe i ekonomski plan za dalji razvoj.
Portfolio i vrednost kompanije „Zoom“ naglo su porasle kada su milioni korisnika počeli da koriste usluge ove kompanije tokom epidemije koronavirusa da bi održali kontakt sa kolegama, prijateljima i porodicom. Međutim ova kompanija susrela se sad sa problemom da nije zapravo uspela da ispuni ono što je tvrdila, da je komunikacija koje su koristili ljudi tokom epidemije koronavirusa za razgovor ili rad bile“šifrovane“ i zaštićene.
Pa tako, oni koji su koristili originalnu aplikaciju, u politici privatnosti su kako je kasnije utvrđeno zapravo dozvoljavali da se njihovi lični podaci mogu otkrivati trećim osobama, uključujući tu i Fejsbuk.
Zbog izraženih sumnji „Zoom“ je 27.marta ove godina pustila u rad ažuriranu aplikaciju, kako bi ispravila probleme koji su nastali, međutim korisnici su već bili podneli prve tužbe zbog kršenja privatnosti, pa je kompanija došla pod istagu državnog tužioca u Njujorku, ali i FBI.
Britanski Dejli Mejl koji je došao u posed dokumentacije koja pokazuje da dok se kompanija borila da reši pitanje bolje zaštite privatnosti korisnika, izvršni direktor i osnivač Erik Juan (50), zajedno sa još nekoliko visokih rukovodilaca prodao svoje akcije vredne nekoliko miliona dolara i da svi tu prodaju dela svojih vrednosnih papira proglasili zakonskom obavezom.
Inače osnivač i izvršni direktor Erik Juan svoje bogatstvo, koje je procenjeno na 6,8 milijardi dolara izgradio je na platformi za videokonferencije i aplikaciji „Zoom“, koja je startovala aprila prošle godine. Interesantno je kako piše Dejli Mejl ova kompanija na početku epidemije koronavirusa u Kini 14. januara zaradila već 10,5 miliona dolara, zatim 14.februara u jeku epidemije 12,5 miliona dolara, a već 16. marta 15,5 miliona dolara.
Generalna direktorka marketinga kompanije „Zoom“ Dženi Pelosi (35) javno je priznala kad je afera isplivala, da ova „platforma“ nije bila napravljena za potrošače i da su pre nego što se pojavio veliki broj korisnika od februara ove godine zbog epidemije koronavirusa i prispitivanja podešavanja privatnosti zaradili od trgovine sa akcijama ove kompanije 14 miliona dolara.
Podaci koje je Pelosi objavila od 2019. pokazuju da je bilo 13 transakcija na berzi i da je u opticaju bilo stalno između 13 i 15.000 akcija. Ali prekretnica nastaje 18. februara ove godine kada „Zoom“ prodaje 81.850 akcija i za tu trgovinu izdvaja 7,76 miliona dolara. Zoom se 9. marta odlučuje za dodatnu prodaju 15.623 akcije koje su im u tim transkacija donele prvo 3,4, a onda i još 1,7 miliona dolara čistog profita.
Glavna finansijska direktorka Keli Stekelberg prodala je svoje akcije u vrednosti 5,3 miliona dolara, a direktor kompanije Santijago Subotovski je samo u martu na osnovu trgovine zaradio 16,8 miliona dolara.
Interesantno je da i da su pre prodaje akcija još 2019. godine kružili izveštaji da je ova platforma veoma ranjiva za hakerske napade.
Proteklih nedelja niz izveštaja iz istrage razotkrio je veliki broj potencijalnih kršenja uslova privatnosti, posebno od kada je Zoomova aplikacija postala popularna, jer milioni korisnika koji su radili od kuće počeli su da je koriste kao platformu za rad tokom samoizolacije.
U izveštaju u koji je imao uvid Dejli Mejl pokazuje da su hakeri intenzivno upadali na ovu aplikaciju, preuzimali video konferencije, ubacivali poruke mržnje ili pornografski sadržaj . A onda celu priču preuzeo je FBI, zbog čega vrednost akcija ove kompanije pala. Tako u sredu 3. aprila krajem radnog dana vrednost akcija kompanije „Zoom“ pale su za šest odsto, a već u petak vrednost se smanjila za 12 procenata. Erik Juan prema izveštajima poseduje 20,5-22 procenta akcija ove kompanija. Tako je Juan jednu svoju akciju prodavao za 110 dolara, dok je Subotovski prodavo za 121 dolar, dok je vrednost akcije u januaru 2020. kretala između 80 i 90 dolara po akciji.
Zanimljivo je i to da je vrednost jedne akcije na dan kad je kompanija aprila 2019. krenula sa radom iznosila samo 36 dolara, da bi do kraja prvog radnog dana vrednost akcija porasla za 72 odsto. Takođe cena akcije u prva dva meseca ove godine porasla je za 115 odsto, do bi po izbijanu afere 27. marta pala za 10 odsto.
Portparol „Zoom Video Communications “ rekao je za Dejli Mejl da je uobičajeno da određeni rukovodioci ove kompanije i članovi upravnog odbora imaju unapred zacrtane trgovinske planove koji se automatski primenjuju u određenom vremenskom periodu, pa tako i prodaja akcija. Tako prema njegovim rečima Erikova trgovina nije prodaja, nego zapravo donacija u humanitarne svrhe i da imenovani rukovodioci još uvek poseduju značajan iznos akcija kompanije „Zoom“ i da su svi i dalje optimistični o budućnosti ove kompanije.
Autor: Andrej Mlakar/Daily Mail