0
Dok se kompanija Volt Dizni približava stogodišnjici osnivanja, investitori se brinu da kompanija više nema tako sjajnu budućnost u doba striming servisa, pošto je cena deonice pala na najniži nivo u poslednih devet godina.
Pre sto godina kada je „Dizni“ bio jedna osoba, a ne globalna kompanija vredna više od 150 milijardi dolara, nove tehnologije zvuka i boja uzdrmale su industriju nemog filma, ali je Volt Dizni imao snažnu motivaciju za prihvatanje novih alata kako bi privukao publiku.
„Želeo je da njegova animacija bude uverljiva, želeo je da prevlada ono što mi obično smatramo animacijom“, rekao je Kris Palant, profesor animacije na britanskom Univerzitetu „Canterbury Christ Church“, piše N1.
Dizni Studios otvoren je u Holivudu 1923. godine – geografski i konceptualno udaljen od Njujorka, tadašnjeg centra u tom domenu.
Dizni je zamislio budućnost u kojoj će animirani filmovi zadobiti jednako poštovanje kao i igrani filmovi.
Bio je opsednut kvalitetom i ulagao je novac u proizvodnju crtaća koji će odjeknuti kod njegove publike. Napisao je da je posmatranje stvarnog sveta ključno i da animacija mora da ima, „temelj u činjenicama kako bi mogla bogatije da poseduje iskrenost“.
Dizni je formalizovao 12 principa animacije koji su statične skice transformisali u živahne likove na ekranu.
Iskusni animatori naučili su principe svakog od novih umetnika koji su se pridružili studiju kako bi obezbedili konzistentnost.
Volt Dizni je ušao u svet animiranih filmova kao mladi preduzetnik u dobroj poziciji da iskoristi postojeće tehnike i prihvati nove alate.
On i njegov studio iskoristili su tehnologiju zvuka, boje i 3D kamere s pristupom koji nije nužno bio isplativ, ali je proizvodio visokokvalitetne animacije.
Svaki put kad bi Diznijevi projekti bili finansijski uspešni, on bi iskoristio novac da više investira u novi film.
„Na neki način Dizni preživljava sopstvenu ambiciju“, kazao je Palant.
Dizni Studios decenijama uspeo da bude predvodnik u industriji animiranih filmova inovacijama.
Ali, njegova vladavina neće potrajati jer je stigla nova tehnologija, a Dizni je kasno prihvatio.
Do prelaza veka, Piksarov napredak u kompjuterski generisanim animacijama zasenio je Diznijev tradicionalni ručno crtani stil s prvom potpuno kompjuterski generisanom animacijom “Priča o igračkama”.
Dizniju ovog puta nisu bile potrebne inovacije za izlaz iz problema koje je prouzrokovala nova tehnologija.
Kompanija je mogla da se osloni na druge izvore prihoda prodajom robe, tematskih parkova i kablovske televizije.
Dizni je 2006. kupio Piksar za 7,4 milijarde dolara, a s njim i Piksarovu sposobnost da pikselima očara publiku.
Sada, kada je prošlo 100 godina, striming servisi predstavljaju još jedan izazov.
Pročitajte još...
Diznijevo rano kockanje s novom tehnologijom proizvelo je kvalitetne filmove po kojima se studio razlikovao od konkurencije.
Kasnije je prihvatanje kompjutera očuvao studio kao glavnog igrača u branši.
Sada deoničari pomno prate šta će Dizni da učini na ulasku u svoj sledeći vek.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
