Koliko košta rat u 21. veku: 2025. godina progutala stotine milijardi dolara

Rusija i Ukrajina

Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, Moskva je tokom 2025. godine na vojsku i rat u Ukrajini potrošila oko 198,8 milijardi dolara, što predstavlja 7,3 odsto ruskog BDP-a. Kako navodi Centar za suzbijanje dezinformacija, ta suma je gotovo 20 odsto veća od prvobitno planiranog budžeta, a Rusija u proseku na rat troši 2,7 milijardi dolara nedeljno. Samo direktni izdaci Ministarstva odbrane premašuju 195 milijardi dolara, dok dodatni troškovi – odštete porodicama poginulih, lečenje ranjenih i sahrane – padaju na teret regionalnih vlasti, čineći rat finansijski neodrživim za mnoge ruske regione.

Kako piše Blumberg, rat je postao trajna stavka ruskog budžeta, a Moskva sve više pribegava zaduživanju. Troškovi servisiranja duga već su premašili izdvajanja za zdravstvo i obrazovanje, a ekonomisti upozoravaju da će Rusija „plaćati ovaj rat godinama, čak i ako bi borbe sutra stale“.

Sa druge strane fronta, Ukrajina je tokom rata potrošila ogromna sredstva. Prema procenama koje prenose regionalni mediji i istraživački centri, ukupni ukrajinski ratni rashodi do kraja 2025. iznose između 430 i 540 milijardi dolara, ako se uključe domaća vojna potrošnja, logistika i vrednost donirane opreme. Samo zvanična godišnja vojna potrošnja Kijeva, evidentirana kroz SIPRI okvir, iznosi oko 70 milijardi dolara godišnje, ali je realna vrednost znatno veća zbog masovne zapadne pomoći.

Ukrajina je do sredine 2025. primila najmanje 309 milijardi evra međunarodne pomoći, odnosno oko 360 milijardi dolara, od čega se 174 milijarde dolara odnose na direktnu vojnu pomoć. Iako taj novac formalno ne predstavlja troškove saveznika u ratu, on čini sastavni deo ukupne cene sukoba.

Gaza i Izrael

Rat u Pojasu Gaze, koji traje od oktobra 2023, postao je jedan od najskupljih u istoriji Izraela.

Kako navode izraelski zvanični izvori i analize Banke Izraela, ukupan odbrambeni budžet Izraela za 2025. godinu iznosio je oko 136 milijardi šekela, odnosno približno 36,9 milijardi dolara, što je gotovo dvostruko više u odnosu na predratnu 2023. godinu. Od tog iznosa, 110 milijardi šekela direktno je namenjeno vojnim operacijama, mobilizaciji rezervista i kupovini municije, a vojna potrošnja dostiže gotovo 9 odsto izraelskog BDP-a.

Analitičar Džonatan Šancer u tekstu „The Calculable Costs of Israel’s Wars“ navodi da su samo presretači raketa tokom sukoba sa Iranom, Hezbolahom i Hamasom koštali Izrael više od milijardu dolara, dok su zahtevi za kupovinu američkih vazdušnih ubojitih sredstava premašili 11,4 milijarde dolara. Tome treba dodati cenu mobilizacije rezervista, hiljade vazdušnih udara, gorivo za borbene avione i višemesečno držanje kopnenih snaga na terenu.

Rat je snažno pogodio i civilnu ekonomiju: razaranje na severu Izraela, evakuacija stanovništva i obnova infrastrukture već su premašili nekoliko milijardi dolara, dok je budžetski deficit skočio na gotovo 9 odsto BDP-a. Kako piše Šancer, izraelska vojna potrošnja porasla je na 8,8 odsto BDP-a, jednu od najviših stopa na svetu.

Jemen

Za razliku od Ukrajine i Gaze, rat u Jemenu ne prati se kroz jasne vojne budžete, ali su njegove ekonomske posledice razorne. Prema podacima UN i humanitarnih agencija, međunarodna zajednica je za 2025. godinu tražila više od 2,5 milijardi dolara humanitarne pomoći za Jemen, ali je značajan deo ostao nefinansiran.

Procene UNDP-a i Svetske banke ukazuju da je rat Jemenu od 2015. do danas naneo ekonomske gubitke od više stotina milijardi dolara, dok su milioni ljudi gurnuti u ekstremno siromaštvo. Iako se direktni vojni troškovi teško kvantifikuju, jasno je da rat nastavlja da razara ekonomiju zemlje i zahteva stalna međunarodna izdvajanja.

Sudan

Građanski rat u Sudanu takođe nema precizno izračunate vojne rashode, ali su ekonomski efekti dramatični. Kako piše The Sudan Times, rat je iz sudanske ekonomije izbacio više od 26 milijardi dolara, dok studije IFPRI Africa upozoravaju da bi BDP Sudana mogao pasti i do 42 odsto do kraja 2025. godine.

Ujedinjene nacije su za 2025. zatražile oko 6 milijardi dolara humanitarne pomoći, što pokazuje razmere katastrofe i indirektnih troškova koje rat nameće ne samo Sudanu, već i međunarodnoj zajednici.

Istorijska militarizacija

Kada se saberu dostupne procene, samo ratovi u Ukrajini, Gazi, Jemenu i Sudanu tokom 2025. godine koštali su svet više od 300 milijardi dolara, i to bez uračunatih dugoročnih ekonomskih posledica koje se mere u bilionima. Dok se milijarde svakodnevno pretvaraju u municiju, oružje i gorivo, Ujedinjene nacije upozoravaju da se svet opasno udaljava od ciljeva održivog razvoja - i da cenu tog izbora neće plaćati samo zaraćene zemlje, već čitava planeta.

Svi ovi sukobi uklapaju se u širi globalni trend. Kako piše Ileana Exaras u izveštaju Ujedinjenih nacija objavljenom u septembru 2025, svetska vojna potrošnja dostigla je rekordnih 2,7 biliona dolara. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da svet „troši daleko više na vođenje ratova nego na izgradnju mira“.

Prema UN procenama, suma od 2,7 biliona dolara višestruko prevazilazi sredstva potrebna za iskorenjivanje ekstremnog siromaštva, koje bi zahtevalo manje od 300 milijardi dolara. Samo godišnja vojna potrošnja bila je 750 puta veća od redovnog budžeta UN, i gotovo 13 puta veća od ukupne razvojne pomoći OECD-a.

„Prekomerna vojna potrošnja ne garantuje mir“, upozorio je Gutereš, dodajući da ona podstiče trke u naoružanju, produbljuje nepoverenje i odvlači resurse od obrazovanja, zdravstva i infrastrukture.