Kontroverzna Kristi Noem: Kako je žena koja je ubila svog psa postala poznata kao „ICE Barbika“

Međutim, samo minut pre početka skupa, službenik Imigracione i carinske službe (ICE) u Mineapolisu pucao je i usmrtio Rene Gud, što je dodatno raspirilo napetosti oko kampanje masovnih deportacija administracije Donalda Trampa. Odjeci pucnjave još nisu utihnuli kada je Noem, dva i po sata kasnije, iznela svoje viđenje događaja, piše Washington Post.

„Ovo je bio čin domaćeg terorizma“, izjavila je Noem pod vrelim teksaškim suncem. „Ovo pokazuje napade kojima su naši agenti ICE-a i snage reda svakodnevno izloženi.“ Otkako je pre godinu dana napustila funkciju guvernerke Južne Dakote i preuzela Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (DHS), agencija je prošla kroz duboku transformaciju, koja je sve vidljivija američkoj javnosti.

Masovne deportacije

Agenti imigracione službe i granične patrole sve češće se raspoređuju po gradskim ulicama, ulaze u četvrti i domove radi hapšenja i agresivno koriste suzavac protiv demonstranata, često na način koji, prema mišljenju brojnih advokata za građanska prava, krši zakon.

Opsežna kampanja deportacija predstavlja značajan zaokret u odnosu na prvobitnu ulogu DHS-a, koji je osnovan nakon napada 11. septembra sa ciljem borbe protiv stranog terorizma. Pod vođstvom Noem, resursi su preusmereni sa drugih zadataka, uključujući i Federalnu agenciju za vanredne situacije (FEMA), kako bi se sproveo Trampov plan masovnih deportacija.

„DHS je sada praktično postao imigraciono ministarstvo, a za to nikada nije bio namenjen“, rekao je bivši visoki zvaničnik DHS-a koji je blisko sarađivao sa Noem, pod uslovom anonimnosti. Noem i drugi zvaničnici Trampove administracije brzo su i drugu pucnjavu u kojoj su učestvovali savezni imigracioni agenti okarakterisali kao čin terorizma.

Aleksandar „Aleks“ Preti (37), medicinski tehničar intenzivne nege, ubijen je na ulici u Mineapolisu. Noem je tvrdila da je bio naoružan i da je pokušao da zaustavi policijsku operaciju, nazvavši njegov čin „domaćim terorizmom“, ali za to nije ponudila dokaze. Iako demokrate pozivaju na njen opoziv, Tramp je njen pristup javno pohvalio.

Politički zaokret

Uspon Kristi Noem kao jedne od ključnih zagovornica Trampove politike masovnih deportacija predstavlja oštar zaokret u njenoj karijeri. Nakon što je 2010. izabrana u Predstavnički dom Kongresa, važila je za republikansku zvezdu u usponu i političarku spremnu na saradnju sa suprotnom stranom.

Bivši kongresmen Adam Kinzinger opisao ju je kao ozbiljnu zakonodavku koja je izbegavala reflektore. „Sećam se da su ona i njen suprug u jednom trenutku odlučili da se manje pojavljuje na televiziji jer je često bila objektivizovana kao mlada i privlačna žena“, rekao je Kinzinger.

U svojoj knjizi Nema povratka, Noem piše da je slušala savete političkih savetnika i „počela da se oblači kao devedesetogodišnjakinja, sa kratkom kosom i dosadnim noktima“. Promenu u njenom ponašanju Kinzinger je primetio nakon što je 2019. postala guvernerka Južne Dakote. Odbacila je epidemiološke mere tokom pandemije, a pažnju je privukla i slanjem Nacionalne garde na granicu, iako je njena država udaljena više od 1.600 kilometara.

Do 2024. godine pominjala se kao moguća potpredsednička kandidatkinja, ali su joj šanse umanjene nakon otkrića iz knjige, u kojoj je opisala kako je upucala i ubila svog psa i netačno tvrdila da se sastala sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom.

Posle izbora rekla je Trampu da želi da preuzme Ministarstvo unutrašnje bezbednosti. Ispričala je rančerima da ju je Tramp iznenađeno pitao zašto želi taj posao, na šta je odgovorila da je to njegov prioritet broj jedan i da mu je potreban neko „dovoljno čvrst“ da ga sprovede. Od tada masovne deportacije predstavlja kao pitanje javne bezbednosti.

„Zaštitno lice“ Trampove politike

Noem je preuzela ulogu stroge, javno prepoznatljive figure DHS-a. Snimana je u taktičkoj opremi tokom racija u gradovima pod demokratskom vlašću, obećavajući hapšenje „najgorih kriminalaca“. Posetila je ozloglašeni megazatvor u Salvadoru i snimila poruku upozorenja migrantima bez dokumenata.

Učestvovala je i u reklamnoj kampanji vrednoj 200 miliona dolara, u kojoj je zahvaljivala Trampu na „obezbeđivanju granice“. „Agresivno se nametnula kao zaštitno lice Trampovih akcija sprovođenja zakona“, rekao je Muzafer Čišti iz Instituta za migracionu politiku.

Društvene mreže DHS-a sada su pune objava koje ismevaju migrante bez dokumenata, a agencija je počela da promoviše i vizuelne poruke koje neki tumače kao zagovaranje pretežno bele Amerike. Nedavno je objavljen i oglas za zapošljavanje u ICE-u sa porukom „Ponovo ćemo imati svoj dom“, što su kritičari povezali sa sloganima belih nacionalista. Portparolka agencije odbacila je te tvrdnje kao „odvratne“.

„Javnost gleda“

Bivši zvaničnici DHS-a upozoravaju da bi oblikovanje agencije prema Trampovim predizbornim obećanjima moglo imati visoku cenu. Pol Rozenzvajg, bivši zamenik pomoćnika ministra DHS-a, rekao je da bi ranije administracije u slučaju pucnjave u Mineapolisu poslale znatno drugačiju poruku.

„Nijedan odgovoran šef policije ne bi proglasio nevinost svog službenika pre završetka istrage“, rekao je. Reakcije Noem na smrt Rene Gud i agresivne operacije ICE-a podstakle su demokrate da zatraže njenu ostavku.

Kongresmenka Robin Keli podnela je predlog za opoziv, optužujući Noem da je opstruisala Kongres, narušila javno poverenje i zloupotrebila položaj. Inicijativa ima više od 100 potpisnika, ali su male šanse da bude usvojena u Kongresu pod kontrolom republikanaca.

„Mora da zna da ljudi gledaju. I još važnije – javnost gleda“, poručila je Keli.

Na jutro kada se dogodilo ubistvo, Noem je, međutim, slušala sasvim drugačije poruke. Samo nekoliko minuta nakon pucnjave započela je sastanak sa rančerima, koji su hvalili „ogromnu promenu“ pod drugom Trampovom administracijom. Kasnije, upitana šta joj je najteži deo posla, Noem je odgovorila: „Ništa nije teško. Najviše volim da rešavam probleme i suočavam se s izazovima.“ Pet sati kasnije vratila se u Mineapolis.