Ko je i zašto objavio tajne razgovore Vitkofa i Ušakova? Sumnja se na ova četiri izvora

Sadržaj poziva dodatno je produbio kontroverzu. U razgovoru od 14. oktobra Vitkof je praktično davao instrukcije Ušakovu kako da Putin predstavi mirovni plan Trampu, govoreći da će mir zahtevati da Ukrajina prepusti Donjeck i možda još teritorije, ali da treba izbegavati takvu retoriku u javnosti.

Takođe je sugerisao da Putin treba da čestita Trampu na sporazumu Izrael–Hamas, te da bi trebalo organizovati direktan telefonski razgovor njihovih lidera pre posete Volodimira Zelenskog Beloj kući. Drugi snimak odnosio se na razgovor Ušakova i Kirila Dmitrijeva, Putinovog ekonomskog savetnika, koji je govorio o neformalnom prosleđivanju ruske verzije mirovnog plana Trampovoj administraciji.

CIA, Kremlj, Kijev ili neko četvrti

Kada je reč o tome ko je mogao da pusti ove snimke, najviše spekulacija vodi se oko američkih službi. Prema izvorima koje citira Gardijan, jedan bivši visoki obaveštajni zvaničnik tvrdi da je najverovatnije da su snimke pustile CIA ili NSA, jer samo te agencije poseduju kapacitete da legalno ili ilegalno presretnu komunikacije ovog tipa. Dodatno, činjenica da je u javnost procurio audio, a ne samo zapis razgovora, pojačava sumnju da je izvor sa američke strane. Ipak, curenje iz Stejt departmenta – kojim upravlja Marko Rubio – ocenjuje se kao „politički suicid“, jer bi Tramp takvu nelojalnost smatrao direktnim udarom na sopstvenu administraciju, piše Telegraf.

Ni Moskva nije izvan sumnje, posebno zbog unutrašnjih sukoba u Kremlju. Telegraf navodi da bi iza curenja mogao da stoji Sergej Lavrov, koji navodno prezire Dmitrijeva, Putinu sve važnijeg savetnika i mogućeg Lavrovljevog naslednika. Objavljivanje snimaka moglo bi biti deo unutrašnjeg obračuna u kojem se diskredituju pojedini članovi ruske elite. Ipak, Ušakov je javno negirao bilo kakvo učešće Rusije i nazvao curenje „neprihvatljivim“ i oblikom „hibridnog rata“, dodajući da je možda reč o Vatsap razgovorima koji su „mogli biti presretnuti“, navodi Komersant.

Treća opcija jeste Ukrajina. Prema analizi Gardijana, Kijev ima jasan motiv da osujeti mirovni plan koji od njih zahteva teritorijalne ustupke. Objavljivanje snimaka otvoreno bi pokazalo koliko je kompromitujuća saradnja Vitkofa i Kremlja, dok bi istovremeno osnažilo protivnike plana koji ga nazivaju kapitulacijom. Prema pisanju Telegrafa, Kijev bi želeo da pokaže da je pozicija koju Vašington gura neprihvatljiva, ali bi svaka direktna umešanost u curenje nosila veliki rizik pogoršanja odnosa sa SAD.

Kao četvrti mogući izvor navode se i evropske obaveštajne službe. Jedan bivši zapadni obaveštajac rekao je za Gardijan da bi audio-snimke mogla pustiti neka evropska služba „zgrožena Vitkofovom bliskošću sa Rusijom“, želeći da oslabi Trampovog pregovarača i spreči usvajanje plana koji favorizuje Moskvu.

Burne reakcije

Objavljivanje snimaka izazvalo je žestoke reakcije u američkoj politici. Republikanski kongresmen Don Bejkon zatražio je momentalno Vitkofovo otpuštanje, ocenivši da je „jasno da on radi u korist Rusije“; demokratski predstavnik Ted Liju nazvao ga je „pravim izdajnikom“, dok je kongresmen Brajan Ficpatrik istakao da su „tajni kanali komunikacije“ i paralelni pregovori postali ozbiljan problem za bezbednost zemlje. Tramp, međutim, brani svog izaslanika i opisuje ga kao „pregovarača“ koji u isto vreme mora da „proda plan i Ukrajini i Rusiji“, dok je portparol Bele kuće Stiven Čeng izjavio da u navodnom transkriptu „nema ničega spornog“. Ričard Grenel otišao je i korak dalje zahtevajući da se kazni „onaj koji je objavio“, a ne Vitkof, nazivajući anonimni izvor „pretnjom nacionalnoj bezbednosti“.

U Rusiji su reakcije bile podjednako burne. Ušakov je izjavio da je curenje pokušaj sabotaže mirovnog procesa i naglasio da „neko prisluškuje i pušta razgovore, ali ne mi“. Kremlj uporno negira ulogu u aferi, iako analitičari ističu da postoje frakcije unutar ruskog vrha koje imaju interes da se oslabimo uticaj Dmitrijeva i drugi aktera pregovora.

Zapadni novinari ocenjuju da je skandal bez presedana. Oliver Kerol iz Ekonomista kaže da je čak i za Trampovu eru ovo „zapanjujuće“, dok Kristofer Miler iz Fajnenšel tajmsa ističe da Vitkof „direktno savetuje Kremlj kako da pristupi američkom predsedniku, uz fundamentalno nerazumevanje Putinovih namera“.

Piotr Sauer iz Gardijana ukazuje da je „neverovatno da je Blumberg došao do snimka“, dok Majkl Vajz iz Insajdera pita „koliko puta Vitkof može da daje neostvariva obećanja i Trampu i Putinu“.

Hristo Grozev dodaje da se Vitkof suštinski ponaša kao „savetnik stranog lidera o tome kako da manipuliše sopstvenim predsednikom“, dok Hans Joahim fon der Burh iz Politika smatra da postoji „veliko iskušenje da se zaključi da je američka obaveštajna zajednica pustila snimke“. Džon Galtivenger iz Forin polisija zaključuje da je najverovatniji motiv objave “pomoć Kijevu”, jer transkripti „dokazuju ono što protivnici plana nazivaju kapitulacijom.“

U trenutku dok traje diplomatska oluja, Vitkof se sprema za put u Moskvu iduće nedelje, navodno uz mogućnost da ga prati Džared Kušner, što samo produbljuje dramu.