Kina minira Putinov ključni projekt: Dogovor je pao još pre deset godina, ali Peking sada zateže - zbog toga u Moskvi raste nervoza

Taj projekat, prvotno nazvan "Altaj", po planinskoj regiji južnog Sibira, postao je još važniji, a njegova realizacija još bitnija nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, jer Moskva sada traži nova tržišta za gas koji je išao u Evropu pre nego što su Kremlju nametnute zapadne sankcije bez presedana, piše Jutarnji list.

Problem za Moskvu je u tome što se Pekingu - koji je postao njen ključni ruski ekonomski partner od početka invazije na Ukrajinu - čini da ne treba žuriti sa svojim ulaskom u projekat. Radi se o suzdržanosti za koju analitičari kažu da jasno pokazuje koliko je pregovaračka moć Moskve u ratno doba oslabila u poslovanju s ekonomski moćnijim susedom, kako piše Financial Times.Još jedan ruski gasovod, Snaga Sibira, pušten je u rad 2019. godine i očekuje se da će dosegnuti svoj maksimalni kapacitet od 38 milijardi kubnih metara godišnje do 2024. Ali, ovaj gasovod oslanja se na razvoj novih "plinskih polja" u istočnom Sibiru, s kojih se energent nikada nije slao u Evropu, što ga je činilo manje korisnim za kremaljsku strategiju diverzifikacije.

Traženje alternative jedina ruska opcija

Suprotno tome, gasovod Snaga Sibira 2 snabdevao bi Kinu gasom sa severoistočnog poluostrva Jamal, koji je kroz istoriju evropsko tržište putem nekoliko gasovoda, uključujući i Severni tok, kroz koji je gas prestao da teče prošle godine zbog sankcija koje su nametnule evropske zemlje, da bi potom bio uništen u sabotaži. Traženje alternative je od strateškog izbora za Rusiju postalo njena jedina opcija.

"Peking ima istoriju odugovlačenja pregovora kako bi postigao bolji dogovor - tako je bilo kada se pregovaralo o Snazi Sibira 1", kaže Alicja Bačulska, stručnjak za kinesku politiku pri Evropskom savetu za spoljne odnose."Kako se ruska agresija protiv Ukrajine pretvorila u dugotrajni rat, Peking veruje da njegova pregovaračka pozicija u odnosu na Moskvu može samo da jača", dodao je on.Odugovlačenje bi moglo da omogući Kini da obezbedi nižu cenu gasa koji bi dobijala kroz gasovod, kaže Bačulska.

Kinesko-ruski pregovori o gasovodu intenzivirali su se u mesecima pre početka rata. Tokom Olimpijskih igara u Pekingu, Vladimir Putin i Si Đinping potpisali su 25-godišnji ugovor za dalekoistočnu rutu i "definitivno su razgovarali o Snazi Sibira 2", kako navodi Tatjana Mitrova, istraživačica u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta u Kolumbiji.Ali, sve od tada, dok je Rusija u više navrata isticala svoju spremnost da krene s projektom, Peking je istovremeno upadljivo ćutao. Tokom posete Kremlju u martu, Si je zaobišao temu Snage Sibira 2, dok je Putin govorio o planu kao da se radi o gotovoj stvari, rekavši da su "praktično svi parametri... spremni".

Produbljivanje partnerstva pitanje vremena?

Pomno pazeći da ne zavisi previše o bilo kojem dobavljaču, Kina je bila vrlo aktivna u obezbeđivanju ugovora o prirodnom gasu za veće količine nego što su joj zapravo potrebne, objašnjava Gergeli Molnar, analitičar za pitanja gasnog poslovanja Međunarodne agencije za energiju.

Kina se oslanja na Rusiju za nešto više od pet odsto svog snabdevanja gasom, ističe on.Zajedno s planiranim povećanjem snabdevanja kroz postojeće trase iz Rusije, sporazum o Snazi Sibira 2 povećao bi taj udeo na oko 20 odsto do ranih 2030-ih godina.Kina bi imala koristi od gasovoda. Namera joj je da diversifikuje izvore energije u zemlji, posebno snabdevanje kopnom iz Rusije i središnje Azije, koja bi bila sigurnija od morskih ruta u slučaju geopolitičkih ili vojnih napetosti sa Zapadom."Sigurnije je da transport gasa ide preko Rusije, kopnenim putem, u poređenju sa udaljenim Bliskim istokom", ističe Lin Boking, direktor Kineskog instituta za studije energetske politike.

Iako postoje neke geopolitičke komplikacije pri dogovaranju sporazuma u kontekstu rata u Ukrajini, neki dobri poznavaoci kineske politike veruju da je produbljivanje energetskog partnerstva s Rusijom samo pitanje vremena."Niko ne bi trebao da očekuje da Kina zaista treba da prereže svoj pristup ruskoj nafti i gasu", kaže Viktor Gao, potpredsednik Centra za Kinu i globalizaciju sa sedištem u Pekingu."Ova vrsta trgovine je normalna, to je miroljubiva trgovina".On navodi da će golema trgovina energijom između Rusije i Kine na kraju dovesti do rekonfiguracije snabdevanja naftom i gasom u svetu i da se, kako kaže, "Zapad se tome ne treba čuditi".

Za Rusiju je izgradnja Snage Sibira 2 jedini način da nadoknadi barem deo izgubljenog tržišta EU-a.Ali to tržište odlazila je većina gasa proizvedenog na poluostrvu Jamal. Ali, to isto tako znači da sada nema posebnog podsticaja za Kinu da pristane na novi gasovod.

Nadoknada gubitka u Evropi nedostižna

U međuvremenu, pak, Kina je takođe bila zauzeta razvojem drugih kopnenih puteva snabdevanja. Na samitu sa srednjoazijskim zemljama prošle nedelje, Si je zagovarao izgradnju tzv. gasovoda Linija D, koji bi bio četvrti kineski gasovod u regiji kojom bi tekao gas iz Turkmenistana.Oko 35 milijardi kubnih metara gasa prošle godine je izvezeno iz Turkmenistana u Kinu putem tri gasovoda, u poređenju sa 16 milijardi kubnih metara koje je poslala Rusija putem Snage Sibira. Čak i s gasovodom Snaga Sibira 2, Rusija ne bi mogla da nadoknadi ono što je s prekidom isporuka u Evropu. Prema tome, cena tog gasa takođe bi bila niža. Gas koji se šalje kroz gasovod Snaga Sibira - prema uslovima postignutim kada je ruska pregovaračka pozicija bila mnogo jača - ima cenu znatno nižu od nekadašnje evropske tržišne cene.Sergej Vakulenko, bivši direktor strategija ruskog energetskog diva Gazprom, kaže da Rusija ne uspeva da postigne niti cenu koju Kina plaća za uvoz putem gasovoda od drugih dobavljača. S obzirom na te činioce, gasovod Snaga Sibira 2 bi Gazpromu doneo oko 12 milijardi dolara godišnje, od čega bi država zaradila oko 4,6 milijardi dolara kroz carine i poreze, kaže Ronald Smit, viši analitičar za naftu i gas u investicijskoj kompaniji BCS Global Markets.Ovaj iznos, ekvivalentan iznosu manjem od polovine ruskih prosečnih mesečnih prihoda od energije u 2023. godini, teško da može da zadovolji Moskvu.Ali, Kremlj očajnički traži dodatne prihode dok mu raste proračunski deficit i ratni troškovi, a prodaja gasa u Evropi opada."Ovaj gas nema gde drugde da ode", zaključila je Tatjana Mitrova.BONUS VIDEO Eksplozija gasovoda u blizini Sankt Peterburga

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=eksplozijagasovodaublizinisanktpeterburgamm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4632756"]