Spor oko havariji na gasovodima Severni tok 1 i Severni tok 2 na Baltiku se nastavlja. Sve ono što se izdešavalo tokom poslednjih meseci dostojno je najuzbudljivijih krimi priča Agate Kristi, ali za sada nema naznaka ko bi mogao da bude krivac. Međutim, moglo bi se reći da upravo svedočimo totalnom preokretu - Danci imaju 26 novih fotografija s mesta incidenta, koje otkrivaju nove istine.
Naime, danski list Information objavio da se nekoliko dana pre eksplozije na gasovodima na tom području nalazio brod ruske mornarice SS-750, koji je „pogodan” za podvodna dejstva, a na njemu je Mini-podmornica AS-26 Priz, piše Jutarnji list.
Iz štaba danske vojske su potvrdili ovu informaciju rekavši da je patrolni brod danske ratne mornarice, koji se 22. septembra, samo četiri dana pre diverzije nalazio istočno od ostrva Bornholm, napravio 26 fotografija ruskog broda, ali da nisu želeli da ih do sada objavljuju jer one imaju“obaveštajni karakter“.
Danski vojni analitičar Džejkob Karsbo izjavio je da je brod sposoban da izvrši diverziju na gasovodu, a to je potvrdio i bivši švedski obaveštajac Joakim fon Braun.
Danski analitičar Oliver Aleksander, sa druge strane, naglašava da postoji mogućnost i da je ruski brod bio tu zbog nečeg drugog” i da se to jednostavno „poklopilo”.
Podsetimo, iako je prošlo sedam meseci od „misterioznog” napada na važan geostrateški ruski gasovod, koji je trebalo da snabdeva veliki deo Evrope ruskim gasom, još nijedna istraga nije pokazala ko bi mogao da stoji iza njega, iako su se različite teorije s vremena na vreme pojavljivale u medijima.
U Rusiji bezrezervno veruju da iza napada stoje „Anglosaksonci“.
Američki novinar Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade, objavio je u februaru, pozivajući se na anonimni izvor, da su „diverziju izvršili američki ronioci uz pomoć Norveške“. Nešto kasnije američki Njujork tajms i nemački DZ objavili su da iza napada stoje „proukrajinske grupe”, iako nikada nije razjašnjeno šta su pod tim podrazumevali i na koje formacije se tačno misli.
Takođe, Vašington i Kijev negiraju bilo kakvu umešanost u napad na gasovod. Rusija je tražila da učestvuje u međunarodnoj istrazi, ali je Danska odbila jer se napad dogodio u njihovoj „pomorskoj ekonomskoj zoni“.
Pročitajte još:
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova najavila je da, uprkos tome, „pitanje diverzije neće biti gurnuto pod tepih“.
Inače, pre početka ruske agresije na Ukrajinu, Severni tok 2 je bio predmet velike političke debate. Rusi su verovali da Nemačka, kao suvlasnik, neće odustati od tog projekta, ali to na kraju nikada nije uspelo jer Nemci nisu izdali upotrebnu dozvolu, a i sama gradnja je kasnila.
Severni tok 1 je radio, ali posle napada taj gasovod je sada potpuno van funkcije.
BONUS VIDEO Sabotaža ili viša sila: Ko je probušio Severni tok 1 i 2? Gosti: Darko Obradović i Miloš Zdravković
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare