1
Šta se dešava sa Iranom – da li zaista postoji „preokret“ u spoljnoj politici ili postoji sukob između konzervativaca i tzv. reformista u vrhu iranske vlade o tom „smeru“ ili je u pitanju samo „političko licemerje“ i bacanje „dimnih bombi“, kako smatraju pojedini skeptični analitičari.
Naime, nakon „ničim izazvane” izjave o ruskoj agresiji na Ukrajinu i da „niko nema pravo da otima tuđu teritoriju” i poziva predsednika Masuda Pezeškijana na novu rundu pregovora sa Zapadom o „nuklearnom programu”, zanimljivo je da se Teheran postavio neočekivano „dobronamerno“ (nije bilo čak ni jezivih verbalnih pretnji na koje je Zapad navikao od početka sukoba u Pojasu Gaze, kome će uskoro biti obeležena prva godišnjica) prema praktično otvorenom ratu između „njihovog” Hezbolaha i Izraela u Libanu.
Mnogi analitičari su bili uvereni da je napad na Hezbolah u Libanu „crvena linija” koju Teheran neće preći, ali je za sada neobično „tih” u odnosu na ono što se od njega moglo čuti u takvim prilikama. Naime, neobično za Iran, nakon afere pejdžer, a posebno nakon granatiranja položaja Hezbolaha i likvidacije nekoliko njegovih važnih ljudi, nije bilo užarenih poziva na „uništenje cionističke države“, „osvetu koja će spaliti Izrael“ i slično, kao što je, na primer, bilo posle ubistva Ismaila Hanije, šefa Hamasa, ovog leta, kada je Iran najavio i zapretio gotovo ratom sa Izraelom.
Bi-Bi-Si se u svojoj analizi pita i „zašto se Iranu ne žuri da pomogne Hezbolahu” u trenutku kada je praktično na ivici opstanka. Naime, Hezbolah je zatražio od svojih iranskih pokrovitelja da „napadnu” Izrael dok su izloženi raketnoj vatri izraelske vojske u Libanu, ali se Teheran za sada uzdržao od toga, prenosi agencija Aksios.
Neimenovani izraelski zvaničnici, koje citira Akios, kažu da su Iranci rekli Hezbolahu da „sada nije pravo vreme“ dok je iranski predsednik Masud Pezeškijan u Njujorku na Generalnoj skupštini UN. Izvori tvrde da su „Iranci izrazili sumnju da će se sada uključiti u borbu protiv Izraela i nisu dali pozitivan odgovor“.
Naime, svi zaziru od toga jer je Hezbolah teroristička organizacija na „iranskom daljinskom upravljaču” ili – kako to Bi-Bi-Si „predstavlja” – „najmoćnija nedržavna armija na svetu“. Međutim, u razgovoru sa novinarima u Njujorku na samitu Generalne skupštine UN, iranski predsednik Masud Pezeškijan nije bio ratoboran i osvetoljubiv, već je rekao da je Iran „za mir, a ne za rat i krvoproliće“.
Blumberg ističe njegove reči da je Iran „spreman da položi oružje ako Izrael učini isto”. Nije nezanimljivo kako je Pezeškijan objasnio zašto je „tvrd odgovor” na ubistvo šefa politbiroa Hamasa Ismaila Hanije u Teheranu kasnio tako dugo. Prema rečima iranskog predsednika, rukovodstvo Islamske Republike održava konsultacije sa zapadnim zemljama koje su „obećale da će rešiti pitanje prekida vatre u Gazi u roku od nedelju dana“. Ova obećanja, međutim, nisu ispunjena.
Štaviše, rat je dostigao novi nivo, proširivši se na južni Liban. Objava je kasnije izbrisana, ali je ipak „preživela“ na internetu, prenosi RSE. Doduše, iranski predsednik je u govoru pred UN optužio Izrael za terorizam i ratne zločine i da „želi da uvuče ceo Bliski istok u rat“. Uostalom, ne može se sve preokrenuti preko noći. Čak je i umereni ministar spoljnih poslova Abas Aragči imao potrebu da „razjasni” predsednikove reči, ukazujući da Pezeškijan nije dobro shvaćen i da nije rekao da „želi deeskalaciju odnosa sa Izraelom” jer Iran, kako je on rekao, ne želi „deeskalaciju odnosa sa cionističkim režimom“.
Ipak, neki smatraju da je ovo poznata igra i da će poruke, bar kada su u pitanju oni kojima su namenjene, biti shvaćene baš onako kako treba. Neki i dalje misle da je Pezeškijan ovako miran jer je u Njujorku, kako piše Bi-Bi-Si, a koliko je bio iskren kada je govorio o Ukrajini i Hezbolahu, odnosno Izraelu, biće jasnije kada se vrati kući jer, da je imao postupio radikalno ili je Teheran odgovorio ili najavio osvetu Libanu, bio izložen „novinarskoj opsadi“, koju svakako želi da izbegne.
Da stvar bude komplikovanija, bivši ministar spoljnih poslova, a sada Pezeškijanov potpredsednik Mohamad Džavad Zarif, pobrinuo se da podrži govor svog pretpostavljenog, nazvavši ga mirotvorcem i ponovo ističući da „Iran nije za rat“, ali je on optužio Izrael da ga „stalno provocira“. Doduše, ne treba zaboraviti da je Iran poslao nepogrešivu poruku Zapadu da želi novu rundu pregovora o svom „nuklearnom programu“, pa će se ministar Aragči po tom pitanju sastati sa nekoliko svojih zapadnih kolega treba primetiti kada je reč o „osveti Izraelu“ – s tim u vezi, u Teheranu su navodno dobili poruku od arapskih zemalja u regionu, sve izvoznice nafte, u kojoj su upozorili Iran da ne dovodi u pitanje njihovu „naftu“. poslovanja“ i izvoza koji u slučaju proširenja sukoba regionu Bliskog istoka se zaista dogodio.
PROČITAJTE JOŠ:
Ne treba zanemariti ni da je vrhovni verski vođa ajatolah Ali Hamnei, imao blaži ton nego kada je Hanija ubijen, iako je pozvao, prenosi Bi-Bi-Si, „na jedinstvo muslimanskog sveta“ zbog kriza oko Gaze i Liban, apelujući na prekid ekonomskih i političkih veza sa Izraelom. A do sada ih, podsetimo, nije prekinula nijedna arapska zemlja, kao ni Turska i Azerbejdžan, koji imaju diplomatske odnose sa Izraelom. Ova umekšana retorika Irana verovatno je posledica tri razloga – činjenice da više nije potpuno siguran u rusku nadmoć i pomoć (očigledno zbog nečega što se desilo tokom sastanka sa Sergejem Šojguom u Teheranu), zatim činjenice da je shvatio da mora da normalizuje odnose sa Zapadom jer izolacija i sankcije predugo traju i daju rezultate, pa želi da nastavi pregovore o nuklearnom programu, a ne treba zanemariti ni činjenicu da nije uspeo, bar u ovoj godini, senzibilizirati arapske zemlje regiona za neki „zajednički front“ ispod šešira.
BONUS VIDEO: Siamak Namazi proveo 2.898 dana u tamnici zloglasnog iranskog zatvora, govorio ekskluzivno za CNN
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
