0
Većinom glasova Gradsko veće Vukovara prihvatilo je zaključak gradonačelnika Ivana Penave da se u tom gradu nisu stekli uslovi za vraćanje ćirilice u upotrebu. Članovi veća iz reda Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) glasali su protiv zaključka koji je predložio gradonačelnik.
Zaključak je donesen nakon višesatne rasprave članova Gradskog veća o dostignutom stepenu razumevanja, solidarnosti, snošljivosti i dijaloga među građanima Vukovara – pripadnicima hrvatskoga naroda i pripadnicima srpske nacionalne manjine. Zaključak je poduprlo 15 odbornika, a šest ih je bilo protiv.
Penava je objasnio da nije u redu tražiti od Hrvata u Vukovaru da zaborave stradanje i da idu dalje.
„Valjda je 1991. trebalo da bude pre 2000, 2020, svih godina koje su došle pre. To se nije dogodilo. Tražiti od većinskog naroda, do svih pripadnika nacionalnih manjina, pa i pripadnika srpske nacionalne manjine koji su se stavili na stranu odbrane grada Vukovara da sada sve to precrtaju, kažu ‘o-kej’ idemo da priznamo prava koja su potrebna, a mi smo ćutali 30 godina…“.
Zamenik gradonačelnika iz reda srpske manjine Srđan Milaković ne slaže sa takvim zaključkom koji je, po njegovim rečima, nekorektan i znači isključivanje prava pripadnika srpske nacionalne manjine.
Reagujući na Penavinu konstataciju da Srbi u Vukovaru ništa nisu učinili da bi se napravio iskorak u pogledu vraćanja ćirilice u upotrebu, Milaković je rekao da za dešavanja u tom gradu nije isključivo kriva srpska zajednica, ali da ona snosi posledice što je, smatra neprimereno i neprihvatljivo.
„Uslovili ste proširenje prava srpske nacionalne manjine potragom za nestalima i istragama ratnih zločina, što znači da ta prava nikada neće biti proširena jer su to stvari koje nisu u domenu pripadnika srpske nacionalne manjine“, rekao je Milaković.
Ni ostali članovi Gradskog veća iz SDSS-a, nisu se složili sa tvrdnjama Penave.
Njihov stav je, navodi se, bio u skladu sa zaključkom Vijeća srpske nacionalne manjine u kojem se navodi da se ““gradonačelnik nije nimalo potrudio da se odnosi između dva naroda poprave, kao i da za tako nešto nema nimalo dobre volje, želje i sluha“.
Ostaje, naime, da se vidi da li će Ustavni sud reagovati na ovakav zaključak Gradskog veća, s obzirom na to da je prošle godine donet identičan zaključak.
Inače, upotreba srpskog jezika i ćirilice zakonska je obaveza u 23 opštine i grada u Hrvatskoj, ali to ni u jednom mestu još nije u potpunosti zaživelo.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
