Još uvek "nema uslova" za povratak ćirilice u Vukovar

Zaključak je donesen nakon višesatne rasprave članova Gradskog veća o dostignutom stepenu razumevanja, solidarnosti, snošljivosti i dijaloga među građanima Vukovara - pripadnicima hrvatskoga naroda i pripadnicima srpske nacionalne manjine. Zaključak je poduprlo 15 odbornika, a šest ih je bilo protiv.Penava je objasnio da nije u redu tražiti od Hrvata u Vukovaru da zaborave stradanje i da idu dalje."Valjda je 1991. trebalo da bude pre 2000, 2020, svih godina koje su došle pre. To se nije dogodilo. Tražiti od većinskog naroda, do svih pripadnika nacionalnih manjina, pa i pripadnika srpske nacionalne manjine koji su se stavili na stranu odbrane grada Vukovara da sada sve to precrtaju, kažu ‘o-kej’ idemo da priznamo prava koja su potrebna, a mi smo ćutali 30 godina...“.Zamenik gradonačelnika iz reda srpske manjine Srđan Milaković ne slaže sa takvim zaključkom koji je, po njegovim rečima, nekorektan i znači isključivanje prava pripadnika srpske nacionalne manjine.Reagujući na Penavinu konstataciju da Srbi u Vukovaru ništa nisu učinili da bi se napravio iskorak u pogledu vraćanja ćirilice u upotrebu, Milaković je rekao da za dešavanja u tom gradu nije isključivo kriva srpska zajednica, ali da ona snosi posledice što je, smatra neprimereno i neprihvatljivo."Uslovili ste proširenje prava srpske nacionalne manjine potragom za nestalima i istragama ratnih zločina, što znači da ta prava nikada neće biti proširena jer su to stvari koje nisu u domenu pripadnika srpske nacionalne manjine", rekao je Milaković.Ni ostali članovi Gradskog veća iz SDSS-a, nisu se složili sa tvrdnjama Penave.Njihov stav je, navodi se, bio u skladu sa zaključkom Vijeća srpske nacionalne manjine u kojem se navodi da se ''''gradonačelnik nije nimalo potrudio da se odnosi između dva naroda poprave, kao i da za tako nešto nema nimalo dobre volje, želje i sluha".Ostaje, naime, da se vidi da li će Ustavni sud reagovati na ovakav zaključak Gradskog veća, s obzirom na to da je prošle godine donet identičan zaključak.Inače, upotreba srpskog jezika i ćirilice zakonska je obaveza u 23 opštine i grada u Hrvatskoj, ali to ni u jednom mestu još nije u potpunosti zaživelo.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram