0
Šef kancelarije generalnog sekretara NATO-a Sijan Džensen rekao je da bi cena koju bi Ukrajina morala da plati za članstvo u Alijansi odricanje dela svoje teritorije u korist Rusije. Ova, čini se nesmotrena izjava, izazvala je buru u svetskoj javnosti. Brzo su se oglasili ukrajinski zvaničnici, koji su besni na Severnoatlantsku alijansu.
Naime, Džensen je izjavio da bi Kijev mogao da pristupi NATO-u, ako se zauzvrat odrekne dela teritorije.
„Ne kažem da bi to trebalo da se desi. Ali ovo bi moglo biti moguće rešenje“, objasnio je i dodao da se o posleratnom statusu Ukrajine već pregovara i da je već pokrenuto pitanje ustupanja teritorija Rusiji.
Iako je članstvo u Alijansi jedan od prioritetnih zahteva Ukrajine, pogotovo ako se uzme u obzir to što Kijev nije dobio poziv za članstvo nakon velikog samita NATO-a u Viljnusu sredinom jula, ali i bolne izjave Stoltenberga koji je rekao da će to pitanje izgubiti na aktuelnosti ako Kijev ne pobedi u sukobu sa Moskvom – čini se da nije spremna baš toliko da se žrtvuje.
To potvrđuje izjava Mihaila Podoljaka, savetnika šefa kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je naglasio da Kijev neće trgovati svojim teritorijama za članstvo u NATO.
„Trgovati teritorijom za NATO kišobran? To je smešno. To znači namerno biranje poraza demokratije, podsticanje globalnog zločinca, očuvanje ruskog režima, uništavanje međunarodnog prava i prenošenje rata na druge generacije“, naveo je Podoljak.
Dodao je da mu nije jasno, zašto bi Zapad želeo i scenario zamrzavanja, koji toliko želi Rusija, umesto da se ubrza snabdevanje oružjem i tako pomogne Kijevu da pobedi.
I dok Kijev doživljava neprijatnosti i dobija krajnje nelogične predloge od svojih saveznika sa Zapada, Moskva posmatra situaciju. Iako niko od NATO zvaničnika nije zvanično potvrdio navode Džensena, oni poklapaju sa onim što ruski predsednik Vladimir Putin odavno priželjkuje.
Uz to, i zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin nedavno je rekao da je za rešavanje sukoba neophodno je „priznati nove teritorijalne realnosti, obezbediti demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine, prava njenih građana ruskog govornog područja i nacionalnih manjina u skladu sa međunarodnim pravom“.
Takođe, trebalo bi podsetiti da je Putin 30. septembra prošle godine u Moskvi proglasio pripajanje četiri okupirane ukrajinske regije Rusiji.
Reč je o Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu, zbog čega mnogi misle da je Džensen u svojoj izjavi aludirao upravo na ova četiri regiona.
Iako bi nekome možda izgledalo logično da bi u slučaju scenarija o kom je govorio Stoltenbergov saradnik obe strane dobile ponešto – Ukrajina NATO zaštitu, a Putin željene teritorije, to nikako nije garancija da bi ovaj ustupak Kijeva zadovoljio Putinove apetite i da bi ruski predsednik tada prekinuo svoj pohod.
Pročitajte još:
0
0
0
Naprotiv, ovime bi situacija mogla znatno da se komplikuje. Jer, u tom slučaju bi svaki napad na Ukrajinu se tumačio kao napad na NATO i time bi, na kraju, došlo do velikog rizika od izbijanja direktnog sukoba između Rusije i Sjedinjenih Država.
Zbog toga je i na samitu u Viljnusu u julu ove godine, Stoltenberg jasno rekao da će se o članstvu Ukrajine u NATO savezu govoriti tek nakon konačnog okončanja sukoba sa Rusijom.
BONUS VIDEO Oboren ukrajinski dron u Moskvi